Kipar: Povratak kornjača sa ivice istrebljenja

U prvoj polovini 20. veka  krivolovci su morske kornjače nastanjene na mediteranskom ostrvu Kipru doveli na ivicu opstanka. Ipak, pored negativnih likova, svaka priča obično ima i svoje heroje. U ovoj o kiparskim vodenim stvorenjima, to su konzervacionisti.

Foto-ilustracija: Pixabay

Andreas Demetropulos pokrenuo je program za konzervaciju kornjača pod okriljem Odeljenja za ribarska i pomorska istraživanja. Rezultate programa sam opisuje kao spektakularne.

Zahvaljujući istrajnim naporima ljubitelja životinja, broj gnezda na ostrvskim plažama porastao je sa 300, koliko ih je bilo sedamdesetih godina prošlog stoleća, na oko 1100 koliko ih ima danas.

Konzervacionisti su gmizavce štitili od njihovih glavnih predatora – lisica – ali i od radoznalih meštana i turista na dve ključne plaže na zapadu i severozapadu Kipra, zahvaljujući zakonu donesenom 1989. godine. Obučili su lokalne stanovnike kako da čuvaju kornjače od lisica i uputili na nadležne u slučaju da zapaze povređenu jedinku. Oni su bili njihovi glavni saborci u misiji konzervacije morskih rođaka Leonarda, Rafaela, Mikelanđela i Donatela (nindža kornjače, prim. aut).

Skok je od posebnog značaja za zelene morske kornjače s obzirom na to da one svoja jaja polažu u tek dve zemlje. Prema morskom biologu Miruli Hadzikristoforou, na Kipru se naseljava od 200 do 300 kornjača ove vrste, dok je onih morskih dvostruko više.

Gmizavci sa oklopom poseduju ukorenjen „biološki GPS“ koji ih navigava da jaja ležu na istim plažama kao i njihovi preci hiljadama godina ranije. Iako su na našoj planeti prisutni 200 miliona godina, na Mediteranu su se skućili tek pre oko 10 hiljada godina, naglašava Hadzikristoforou.

Jelena Kozbašić