Kineski krediti – šansa i rizik za svetsku privredu

Vesti | Svet

Foto-ilustracija: Unsplash (Tiraya Adam)

Kina je mnogim zemljama u razvoju pozajmila novac i ta finansijska pomoć Kine mogla bi veoma da koristi svetskoj ekonomiji, ali je ujedno i rizik, delom zbog opasnosti prezaduživanja, a u prvom redu zbog uticaja na životnu sredinu i klimu, piše portal Prodžekt sindikejt (Project Sindicate – PS).

Prema novim procenama, Kina u ovom trenutku druge zemlje kreditira u gotovo istom obimu kao i Svetska banka, i to je za mnoge zemlje u razvoju izvor dodatnog novca koji su dugo pokušavale da dobiju od Zapada.

Portal sa sedištem u Pragu piše da su dve vodeće kineske globalne banke, Kineska razvojna banka i Eksport-import banka, između 2008. i 2019. godine ugovorile kredite u iznosu od 462 milijarde dolara, što je svega pet milijardi manje od kredita koje je u istom periodu odobrila Svetska banka.

Autor podseća da su kineske investicije u velikoj meri koncentrisane na infrastrukturu, što je sektor koji ima snažan potencijal da podstakne ekonomski rast.

PS prenosi procene Svetske banke da bi kijneska ulaganja u inostranstvu do 2030. godine mogle davedu do rasta globalnog realnog prihoda za 2,9 odsto, dok bi u samim zemljama korisnicima kineskih kredita taj rast mogao da bude i do 3,4 odsto.

Istovremeno, porast obima kineskih kedita u svetu povećao je bojazan od eventualnih dužničkih kriza u zemljama korisnicama.

Iako se kinesko finansiranje odnosi na ceo svet, 60 odsto novca otišlo je u svega deset zemalja, i to Venecuelu, Pakistan, Rusiju, Brazil, Angolu, Ekvador, Argentinu, Indoneziju, Iran i Turkmenistan, a neke od tih zemalja zaista i imaju poteškoća sa otplatom kredita, navodi PS.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jeremy Cai)

Prema zvaničnim podacima, kreditne obaveze koje u 2021. godini treba da budu otplaćene Kini, po visini su približno iste kao i obaveze prema Svetskoj banci i svim ostalim multilateralnim kreditorima zajedno.

Kineska razvojna pomoć, piše PS, nosi sa sobom i rizik za biodiverzitet i klimatsku stabilnost.

Bostonski unverzitet napravio je mapu na kojoj su precizno locirani projekti u svetu koji se finansiraju kineskim novcem, i njihova udaljenost od oblasti sa ranjivim biodiverzitetom. Od 615 označenih projekata, 124 se nalaze na mestima koja imaju status nacionalnih zaštićenih područja, a 215 se nalazi u osetljivim staništima, piše PS.

Uz to, dve vodeće kineske banke su između 2006. i 2015. godine u svetu kreditirale izgradnju pogona koji proizvode 59 gigavata energije, što je u velikoj meri povećalo svetske energetske potencijale, ali se 64 odsto tih energetskih postojenja zasniva na uglju i tokom svog radnog veka emitovaće više od 12 gigatona štetnog ugljen-dioksida.

PS piše da će Kina tokom 2021. godine imati tri prilike da bude predvodnik globalnih napora da se maksimalno povećaju koristi, i maksimalno smanje rizici toliko potrebnih međunarodnih razvojnih kredita.

Prvo, Kina bi unutar grupe G20, koja je već donela odluku da za najsiromašnije države suspenduje obavezu otplate dugova, kao najveći verovnik mogla da pokrene inicijativu da zemlje koje su profitirale od suspenzije, novac iskoriste za postizanje ekoloških razvojnih ciljeva, smatra autor analize.

Foto-ilustracija: Unsplash (Hanson Lu)

Zatim, Kina će u maju biti domaćin međunarodne konferencije o Konvenciji o biološkom diverzitetu i na tom skupu bi mogla da se obaveže da će svoju politiku dodele razvojnh kredita uskladiti sa novim globalnim ciljevima zaštite biodiverziteta.

I konačno, na klimatskom samitu COP 26, koji pod pokroviteljstvom UN treba da bude održan u novembru u Glazgovu, Kina bi svoje obećanje da će do 2060. postati kabonski neutralna, mogla da proširi i na svoju kreditnu politiku.

PS podseća da je Kina već globalni lider u finansiranju i promovisanju enrgije sunca i vetra na domaćem tržištu, zbog čega bi te tehnologije, kako se navodi, veoma lako mogla da raširi i širom sveta.

„Kina predvodi u snabdevanju zemalja u razvoju dodatnim sredstvima koja su dugo tražile od Zapada. Kada bi kineski kreditori to finansiranje podržali i naporima da se obezbedi finansijska i ekološka održivost, svet bi imao mnogo veće izglede za ekološki i inkluzivan oporavak od krize sa koronavirusom„, konstatuje se u analizi.

Izvor: EURACTIV.rs