Kina: Plan za „čisto grejanje“ u jeku „grejne krize“

Foto-ilustracija: Pixabay

Prema izveštaju Evropske komisije, objavljenom 2015. godine, Kina je najveći emiter ugljen-dioksida. Svesna svoje uloge u zagađenju životne sredine, tokom ove godine preduzela je nekoliko koraka kako bi suzbila proizvodnju gasova sa efektom staklene bašte. Nacija je testirala i unapredila vozila na električni pogon i povećala svoj zeleni vozni park, zatvorila fabrike koje su sagorevale ugalj i napravila pomak u dizajniranju posebnih gradova-sunđera za klimatske promene.

Ipak, prelazak na čistu energiju ove zime suočio se sa ogromnom preprekom. Zalihe prirodnog gasa nedovoljne su da bi se ugrejalo stanovništvo severnih delova zemlje gde temperature idu ispod nule. Mnogi pojedinci i kompanije iz tog razloga suočavaju se sa visokim cenama gasa što tamošnja štampa naziva „produbljivanjem grejne krize“.

Kineske gasne kompanije počele su da preusmeravaju milione kubnih metara prirodnog gasa iz južnih regiona na sever kako bi pokrile trenutni nedostatak. Takvo rešenje dovelo je do oskudice na jugu. Ministarstvo za zaštitu životne sredine stoga je zvaničnicima u severnim provincijama dalo zeleno svetlo da se vrate sagorevanju uglja. Međutim, ovaj ustupak Ministarstva u vanrednim okolnostima ne znači da je Kina digla ruke od čiste energije. Štaviše, država je predstavila petogodišnji plan „čistog“ grejanja sa izuzetno ambicioznim krajnjim ciljem. Stvaranju plana je doprinelo čak deset vladinih agencija.

Iako trenutno samo 34 odsto Severne Kine za grejanje koristi obnovljive izvore, njegov cilj je da se do 2019. godine polovina kuća na severu snabdeva „čistom“ toplotnom energijom. Po isteku plana 2021, broj domova koji se greju na čistu energiju povećao bi se na više od 70 odsto.

Kako Reuters javlja, kineska vlada napravila je konkretne aranžmane za geotermalno grejanje, grejanje na biomasu, solarno i gasno grejanje, električno grejanje, grejanje na industrijski otpad i čisti ugalj. Ukoliko bi se sproveli u delo, upotreba uglja u Kini bi se do 2019. godine smanjila za 74 miliona tona, a do 2021. za 150 miliona. Korist od novog kineskog plana posebno bi bila vidljiva na polju smanjenja emisija štetnih gasova što bi pomoglo svetskoj borbi protiv globalnog zagrevanja i klimatskih promena. Takođe, eventualni uspeh Kineza pružio bi primer ostalim državama.

Jelena Kozbašić

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti