Kina lansira veštački Mesec da osvetljava ulice umesto javne rasvete

Vesti | Energetska efikasnost | Svet

Svet sa dva Meseca o kom je pisao savremeni japanski pisac nadrealizma Haruki Murakami uskoro bi mogao da postane stvarnost

Foto-ilustracija: Pixabay

Naučnici iz Kine planiraju da do 2020. godine u orbitu lansiraju veštački Mesec kako bi njime zamenili uličnu rasvetu u Čengduu, prestonici pokrajine Sičuan. Vest koja deluje kao da je plod naučne fantastike izazvala je u javnosti različite reakcije: od oduševljenja preko radoznalosti i sumnjičavosti do podsmeha. A evo na čemu se ideja konkretno zasniva!

Projekat se već nekoliko godina nalazi u fazi testiranja, a inspirisan je francuskim umetnikom koji je zamišljao ogrlicu od ogledala kako visi iznad naše planete. Ona je u njegovoj mašti, reflektujući Sunčevu svetlost, obasjavala Pariz tokom čitave godine.

Veštački Mesec je osam puta sjajniji u odnosu na Zemljin prirodni satelit, otkrili su predstavnici Naučno-tehnološkog instituta za istraživanje vazdušno-kosmičkog prostora iz Čengdua. Visoko reflektivni premaz odbija zrake Sunca o krila nalik na solarne panele. Ona mogu da budu podešena pod različitim uglovima čime se postiže preciznije usmeravanje svetlosti. U fokusu veštačkog Meseca biće upravo kineski grad Čengdu površine 14.300 kvadratnih kilometara.

Uprkos tome što zvuči neverovatno, konstruisanje i lansiranje veštačkog satelita u svrhe osvetljavanja grada donelo bi Čengduu godišnje uštede od oko 150 miliona evra u poređenju sa standarnom javnom rasvetom.

„Razmišljajte o Mesecu kao o investiciji! Električna energija u toku noći je veoma skupa i ukoliko imate njen besplatan izvor u trajanju od čak 15 godina, na duge staze on bi vam se isplatio“, smatra Mateo Ćerioti, predavač Glazgovskog univerziteta.

Za sada nije dostupno više informacija niti se zna datum ispaljivanja letelice.

Iako istraživači smatraju da bi ovaj sistem ogledala mogao da podstakne razvoj turizma, a produžavanjem dana posledično i poljoprivrede, kao i da posluži za osvetljavanje mesta pogođenih katastrofama kao što su zemljotresi, pojedinci su pesimistični prema veštačkom Mesecu.

Svoj stav argumentuju doprinosom satelita svetlosnom zagađenju, ali i potencijalnom propašću. Rusija je devedesetih godina pokušala da u delo sprovede sličan projekat ali on je završen neslavno i vatreno. Letelica je izgorela.

Zabrinutost je prisutna i zato što bi „svemirska rasveta“ mogla da remeti navike nekih vrsta životinja, ali i astronomsko posmatranje.

Jelena Kozbašić