Kina krči šume druge najveće prašume na svetu kako bi snadbela Ameriku jeftinim nameštajem

Photo: Pixabay

Druga najveća prašuma na svetu, u Centralnoj Africi, u basenu Konga nestaje zabrinjavajućim tempom, uprkos lokalnim zakonima o zaštiti šuma.

Novo istraživanje Univerziteta u Kaliforniji pokazuje da su za to odgovorne Kina i Amerika.

Između 2001. i 2005. godine, Kina je udvostručila uvoz drveta iz Afrike dok je većina jeftinog nameštaja koji Kina proizvodi bio izvezen u Ameriku. Poznato je da Američki potrošači imaju velike apetite ali koliku štetu to pravi globalnoj zajednici i životnoj sredini?

Nedavne najave novog predsednika Brazila o tome kako će odobriti eksploataciju Amazona radi poljoprivrede uzburkale su javnost i naterale nas da porazmislimo o efektima deforetacije na globalno zagrevanje. Čitava planeta zavisi od ove dve velike prašume jer one apsorbuju najveću količinu ugljen dioksida i tako drže klimatske promene koliko toliko pod kontrolom.

Klimatsku katastrofu na stranu, ilegalna seča šume u Africi oduzima resurse neophodne lokalnim zajednicama za preživljavanje a s obzirom da je Kina zainteresovana samo za sirovo drvo čak ne pruža ni mogućnost zapošljavanja lokalaca, što bi makar jednim delom ublažilo štetu ovih aktivnosti. Na ovaj način Kina se osigurava da poveća svoj profit dok siromašne zemlje ostaju nerazvijene.

Nedavni izveštaj Agencije za istraživanje o životnoj sredini u Londonu otkriva nam da kineske kompanije igraju veliku ulogu u ilegalnoj industriji seče šuma koja je vredna oko 30 milijardi dolara. „Više od polovine zaliha sirovog drveta Kine dolazi iz zemalja koje imaju visok rizik od ilegalne seče šuma i nedovoljno dobro koncipirane zakone o zaštiti,“ rekli su iz agencije.

Mnoge razvijene zemlje poput Amerike, Australije i zemalja EU menjaju svoje zakone kako bi zabranili ilegalnu seču šuma. Na primer, 2013. godine EU je uvela novu regulaciju koja zahteva uvoznicima da potvrde poreklo drveta kako bi se obezbedili da ne uvoze drvo čijom se sečom šteti životnoj sredini. Ovaj potez je usporio eksploataciju Kongo basena, ali Kina je ubrzo našla način da preusmeri svoj izvoz u Ameriku.

Analize Grinpisa pokazuju da se godišnje poseče oko 3 miliona kubnih metara drveta u basenu Konga a dobar deo tog drveta je ilegalno posečen.

Mnoge grupe za zaštitu insistiraju da bi Kina trebalo da načini ovakav izvoz nezakonskim dok drugi tvrde da bi više efekata imalo kada bi se podigla svest kod potrošača u razvijenijim zemljama.

Milan Zlatanović