Sve su veći izgledi da ukoliko se ne ublaži porast nivoa mora, poplave u budućnosti mogu postati obimne i destuktivne u toj meri da bi mogle praviti štetu u vrednosti od 20 odsto globalnog bruto društvenog proizvoda već do 2100. godine. Klimatske promene i globalno zagrevanje utiču na porast nivoa …
Godišnja šteta uzrokovana rečnim poplavama u svetu procenjuje se na više 100 milijardi dolara i nastavlja da raste. Analiza 500 godina istorijata poplava na evropskim prostorima ukazuje na globalno zagrevanje kao jednog od glavnih pokretača. Velika međunarodna studija na Bečkom tehnološkom univerzitetu (TU Wien), pod rukovodstvom hidrologa prof. Guntera Blušla, …
Veliki su izgledi da se prvobitne procene o broju uginulih životinja u požarima u Australiji tokom 2019. i 2020. godine ne mogu smatrati tačnim. Naime, prema najnovijem izveštaju pokazalo se da informacija da je oko milijardu životinja izgubilo živote, kako je ranije navedeno, nije tačna. U pitanju je znatno veći …
Naučnici su tek nedavno prvi put primetili ispuštanje metana sa morskog dna Antarktika. Smatraju da ovo otkriće može predstavljati veliki razlog za brigu jer se pretpostavlja da se ogromne količine metana nalaze pod morskim dnom, te se predviđa da ćemo ovu pojavu mnogo češće beležiti u budućnosti. Prema naučnim proučavanjima, …
Stručnjaci smatraju da je sudbina polarnih medveda pod znakom pitanja zbog klimatskih promena i da postoji mogućnost da će do kraja veka ova divna vrsta izumreti. Iako i mnoge druge vrste pokušavaju da se prilagode topljenju leda na Arktiku, te su primorane da lutaju na obali, tražeći hranu za sebe i svoje …
Pored globalnog zagrevanja, za milione ljudi širom sveta postoji opasnost od toplotnog stresa. Reč je o stanju u kojem se organizam, usled napora koji ulaže u uslovima povišene temperature i vlažnosti vazduha, nalazi u opasnosti od „otkazivanja“ rada organa. Mnogi ljudi, pogotovo u zemljama u razvoju, rade u veoma teškim …
Grad Beč sprovodi mnogobrojne mere u borbi protiv klimatskih promena, ali i letnjih vrućina. Jedna od mera koje grad finansira jeste ozelenjavanje fasada, krovova i unutrašnjih dvorišta. Prednosti zelenih fasada su očigledne: leti rashlađuju zgrade, zimi pružaju izolaciju, povoljno utiču na mikroklimu i gradski biodiverzitet, filtriraju vazduh, normalizuju vlažnost vazduha, …
