Kako su povezani uvoz soje u Evropu i seča šuma u Brazilu?

Hrana

Prema nedavnim istraživanjima, soja i govedina koje su iz Brazila uvezene u Evropu bile su „kontaminirane“, odnosno postoji osnovana sumnja da nastaju kao posledica krčenja šuma u ovoj južnoameričkoj zemlji.

Foto: Wikipedia/User:Alfonso“

Naime, jedna petina soje koja se uvozi iz Brazila u evropske zemlje uglavnom služi za ishranu domaćih životinja. Ipak, ona dolazi iz regija u kojima se nedozvoljenim i prekomernim krčenjem šuma stvaraju uslovi za korišćenje zemljišta u poljoprivredne svrhe. Kako je nekada ta zemlja bila pošumljena, a sada se na tim površinama gaji soja, kao i domaće životinje, ističe se da je neohodno napraviti jasnu razliku između legalne i ilegalne deforestacije u ovoj oblasti.

Stručnjaci se slažu u tome da snabdevanje poljoprivrednim dobrima ne treba da bude povezano sa ilegalnom sečom šume u Amazoniji, te da bi vlasti u Brazilu morale da vode jasniju politiku krčenja šuma, kao i da obezbede transparentnost kad je reč o poljoprivrednom sektoru i lancu dobavljača.

Kampanje za zaštitu životne sredine hitno su tražile mere zaštite kako trgovina ne bi podsticala krčenje šuma. Nedavno dospela pošiljka soje iz Brazila u Amsterdamu izazvala je sumnju jer je pokazano da je za tu količinu bilo potrebnno zemljište površine 80.000 fudbalskih igrališta, pri čemu nije sigurno da ne postoji povezanost sa nedavnim krčenjem šuma i uništavanjem prirodnih staništa. Ističu i da trenutna brazilska vlada ne shvata ozbiljnost klimatskih pitanja i dodatno doprinosi uništavanju prirodnih dobara ove zemlje.

Za sada se samo za 27 odsto soje koja se uvozi u Veliku Britaniju može tvrditi da nije povezana sa uništavanjem šuma, dok čak dve trećine dolaze iz zemalja sa visokom stopom krčenja šuma.

Zakoni za krčenje šuma i novčane kazne za ilegalnu seču još uvek se ne primenjuju u potrebnoj meri.

Jelena Cvetić