Kako se Nemačka i Slovenija bore sa ekonomskim gubicima?

Vesti | Svet | Održivi razvoj

Evropska komisija je, u skladu s najavom, 20. marta 2020. prvi put u istoriji aktivirala tzv. opštu klauzulu o odstupanju (general escape clause) kojom omogućuje vladama zemalja članica Evropske unije potrošnju nacionalnih sredstava na državne potpore za ublažavanje učinaka ekonomske krize prouzročene epidemijom KOVID-19, podseća u svome članku profesorka Mirela Alpeza s Ekonomskog fakulteta u Osijeku, koja je i direktorka Centra za politiku razvoja malih i srednjih poduzeća – CEPOR.

Foto-ilustracija: Unsplash (rupixen.com)

„Dodatno je u sklopu proračuna Evropske unije planirana raspodela 37 milijardi evra kao potpora zdravstvenom sektoru i održivosti poslovnog sektora i radnih mesta. Hrvatska vlada je 17. marta, među prvima u Evropskoj uniji, donela prvi paket od 63 mere za pomoć privredi čiji je cilj očuvanje likvidnosti i radnih mesta, i to u vrednosti od oko četiri milijarde evra. Dva dana posle skupa poduzetnika okupljenih u inicijativu ‘Glas poduzetnika’ oštro se usprotivila tim merama nazvavši ih mlakim i neadekvatnim“, piše prof. Alpeza u analizi, koju je u najnovijem izdanju objavio časopis Lider.

Podseća kako su, nakon zelenog svetla Evropske komisije za fleksibilizaciju pravila o dodeli državne pomoći, i vlade drugih zemalja članica donose mere za podršku privredi. Tim merama zajednički je fokus na potrebe zdravstvenog sektora, kao i malih i mikropoduzeća.

U merama koje je donela Slovenija odgađa se plaćanje doprinosa za samozaposlene osobe od aprila do juna 2020. uz obavezu njihovog podmirivanja najkasnije do 31. marta 2022. Dva meseca se odlaže i rok za podnošenje godišnjih izveštaja za 2019. i poreznih prijava obveznika poreza na dohodak. Banke treba da omoguće moratorijum na otplatu kredita od dvanaest meseci za poslovni sektor, a najavljuju se i iste mere za fizička lica.

Zaposleni koje su poslodavci zbog epidemije bili prisiljeni da budu poslati kućama imaju pravo na naknadu u visini od osamdeset odsto plate, koju isplaćuju poslodavci, a država će poslodavcima vratiti četrdeset odsto isplaćene naknade. Mere uključuju i dvadeset odsto niže cene struje u tri meseca.

„Za realizaciju tih mera Vlada priprema fond od tri milijarde eura. Prema mišljenju slovenskih preduzetnika, te mere neće biti dovoljne za spas ekonomije. Šteta u privredi biće velika i uticaće takođe na smanjenje proračunskih prihoda, zbog čega i preduzetnici u Sloveniji smatraju da će država morati da smanjiti svoje rashode“.

„U Nemačkoj nacionalna vlada i regionalne vlade donele su mnoge mere potpore poslovnom sektoru koje će biti na snazi do kraja 2020. Uključuju porezno rasterećenje privrede, odnosno odgodu obaveze plaćanja PDV-a, poreza na dobit i poreza na dohodak“, navodi se u analizi profesorke Alpeza. Mala preduzeća čije je poslovanje direktno pod uticajem krize (zatvoreno ili sa znatno smanjenim prihodom) mogu, na zahtev, ostvariti jednokratnu pomoć u sledećim iznosima: – 5.000 evra za preduzeća s pet i manje zaposlenih, 7.500 evra preduzeća s manje od deset zaposlenih, 15.000 evra poduzeća s manje od pedeset zaposlenih i 30.000 evra poduzeća sa do 250 zaposlenih.

Foto-ilustracija: Unsplash (cmophoto.net)

Podseća kako preduzeća sa znatnim padom poslovne aktivnosti mogu smanjiti radno vreme zaposlenih za šezdeset odsto, pri čemu se razlika u plati i doprinosima pokriva iz javnih izvora. „Nemačka razvojna banka (KFW) omogući će kreditiranje po hitnom postupku i uz posebno povoljne uslove za poduzeća u poteškoćama tako što će davati jamstva u iznosu od osamdeset odsto kredita koje će preduzetnicima odobravati komercijalne banke, bez gornje granice takvih kredita“. Na taj će način država, ako poduzetnici ne budu mogli vraćati kredite, pokrivati rizik komercijalnih banaka.

Nadalje, poduzećima koja su morala da prekinu poslovnu aktivnost zbog epidemiološke ugroženosti biće omogućena nadoknada troškova nastalih kao posledica zatvaranja. „Prema mišljenju preduzetnika u Nemačkoj, mere su donete hitno i čine se odgovarajućim. Još preostaje i važna je njihova neodgodiva primena jer je većina delatnosti već znatno pogođena krizom“. Maloprodajni sektor u Nemačkoj izgubiće najmanje jednomesečni prihod, a predviđa se pad BDP-a od 8 odsto, što je gore od situacije 2009, kad je Nemačka zabilježila pad BDP-a od 5,5 odsto.

Izvor: Bljesak.info