Kako možemo da smanjimo emisiju CO2 i zašto je to važno?

Vesti | Srbija

Foto-ilustracija: Unsplash (Sam Bark)

Kina, zemlja sa najvećim emisijama gasova sa efektom staklene bašte na planeti (čak 28 odsto globalnih emisija CO2!), obavezala se još u septembru, da će do 2060. godine postati ugljenično neutralna. U prevodu to znači da će količina emisija CO2 koju proizvede biti ista kao količina emisija koju raznim aktivnostima smanji ili spreči. Ovo ambiciozno obećanje je dao predsednik Si Đinping tokom govora na 75. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

Evropska unija je postavila još ambiciozniji cilj, a to je ugljenična neutralnost do 2050. godine. Ključno rešenje je da gusto naseljeni gradovi postanu održivi kroz renoviranje sistema za grejanje zgrada kako bi ispuštali što manje CO2.

Kako Kina planira da postigne ovo? Usvajanjem striktnijih mera i politka. Emisije CO2, prema kineskim predviđajnjima, dostići će svoj vrhunac pre 2030. godine, a Đinping je rekao da bi čovečanstvo trebalo da pokrene „zelenu“ revoluciju i ubrza put ka uspostavljanju zelenog razvoja i načina života koji podržava prirodu, kako bi sačuvao životnu sredinu i učinio planetu Zemlju boljim mestom za sve.

Blokada koju je izazvao koronavirus, dovela je do smanjenja emisije CO2 od oko 25 odsto, samo do marta 2020. godine na teritoriji Kine. Međutim, nakon ublažavanja mera, emisije su vrlo brzo porasle, pa su već u maju uvećane za četiri do pet odsto na godišnjem nivou. Kao glavni izvori spominju se elektrane na ugalj, drumski i vazdušni saobraćaj. Kako dolazi do problema? Mi, ljudi, dovodimo do zagrevanja planete time što puštamo u atmosferu gasove koji dovode do efekta staklene bašte. Emisija ugljen-dioksida je skup svih gasova koji izazivaju efekat saklene bašte, a do kojih su doveli ljudi svojim aktivnostima tokom jedne godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Matt Boitor)

Važno je da drastično i u najkraćem mogućem roku smanjimo emisije kako bismo izbegli pogubne efekte koje donose klimatske promene izazvane našim nesavesnim ponašanjem.

U proteklom periodu oboreni su mnogi rekordi, ali ne u pozitivnom smilsu – Antarktik je ove godine postigao najvišu temperaturu od kada se beleži merenje, tokom januara meseca.

Da bismo ostvarili preko potrebne pozitivne rezultate potrebno je menjati stil života i potrošačke navike. Postoje brojne efikasne metode koje možemo kao pojedinci da preduzmemo kako bismo smanjili svoju emisiju ugljen-dioksida. Smanjenje putovanja automobilima koji koriste fosilna goriva, pametnije korišćenje životnog prostora, prelazak na obnovljive izvore energije, zamena mlečnih proizvoda i crvenog mesa kad god je to moguće i odlučivanje za održivije proizvode, samo su neki predlozi koje možemo kao preduzeti da bismo doveli do boljitka naše planete.

Ipak, Vlade, institucije i kompanije treba da ulože najveći napor.

Pozitivan primer nam daje menadžment ProCredit banke koji je opredeljen za neprekidno unapređenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine (Environmental Management System – EMS) u skladu sa zahtevima standarda ISO 14001:2015 i shodno tome obavlja aktivnosti, odnosno pruža finansijske usluge klijentima na održiv i ekološki način.

Kako ublažavanje posledica klimatskih promena sve više dobija na važnosti, ProCredit banka je dodatno smanjila vlastiti udeo emisija ugljen-dioksida tako što su smanjili emisiju CO2 za 19 odsto tokom 2019. godine.

Tome je najviše doprinelo ulaganje u solarne instalacije, čime se dodatno poboljšala energetska efikasnost poslovnih prostorija, kao i cilj da se nastavi sa ovakvim ulaganjima kako bi se postiglo poslovanje bez stvaranja emisija ugljen-dioksida do 2023 godine.

Jedna od akcija koju ova banka sprovodi je propisno odlaganje i sortiranje otpada. Stalnim prikupljanjem, praćenjem i uvidom u podatke o potrošnji, radi se na poboljšanju mogućnosti i revidiranju strategije i razvijanja Godišnjeg plana aktivnosti u svakom ProCredit prostoru. Na taj način sistematski sprovode mere ublažavanja uticaja na životnu sredinu.

Važna deo njihovog koncepta održivih finansija je pristup „zelenim“ finansijama.

Foto-ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

To uključuje promociju finansijskih usluga klijentima sa ciljem poboljšanja i razvijanja njihovih aktivnosti na ekološki način. Na taj način oni teže ka prevazilaženju institucionalne i tržišne barijere prema „zelenim“ investicijama, dok istovremeno podržavaju ekonomski prosperitet koji je praćen smanjenjem potrošnje resursa, otpad, zagađenje i emisije CO2. Imajući u vidu štetan uticaj motornih vozila na okruženje, banka je omogućila zaposlenima korišćenje električnih vozila, a za njihovo napajanje instalirani su solarni punjači koji su dostupni i građanima, potpuno besplatno. Za duža putovanja, zaposlenima je na raspolaganju hibridna flota.

Aktuelno pitanje poslednjih meseci u Srbiji je borba za bolji kvalitet vazduha. Na sajtu Grada Beograda od petka se može pogledati Plan za kvalitet vazduha koji se donosi za narednih deset godina, sa presekom u narednih pet godina, kao i kratkoročne i dugoročne mere kada je u pitanju rešavanje problema zagađenja vazduha.

Iz uprave Grada naglasili su da je zatvorena deponija Vinča koja je u poslednjih 50 godina emitovala četiri milijarde kubika metan gasa u atmosferu i da će se on sada koristiti za zagrevanje.

Iako imamo utisak da naše individualno ponašanje nema veliki uticaj na globalno rešavanje problema, moramo promeniti taj način razmišljanja. Krenimo sa malim izmenama, pokrenimo druge i na taj način ćemo malo po malo promeniti čitavo društvo i svest našeg okruženja. Pozitivni primeri su svuda oko nas, pa tako velike kompanije pokazuju ispravan put manjim, dajući im time dodatni vetar u leđa prilikom rešavanja problema koji će nam dozvoliti da ponovo dišemo „punim plućima“.

Jovana Canić