Kako je zamišljena transformacija Milana u grad za bicikliste i pešake?

Mobilnost

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrea Ferrario)

Italijanski grad Milano je u prošlosti svoju posvećenost jačanju klimatske otpornosti izrazio planirajući sadnju 3 miliona stabala drveća do 2030. godine, a u novonastalim okolnostima zbog pandemije novog koronavirusa je povećao svoj ulog. Vlasti su predstavile najambiciozniji plan transformacije gradskih ulica u staze namenjene biciklistima i pešacima u Evropi.

Milano i regija Lombardija spadaju među najviše zagađena područja na našem kontinentu, a takođe su se našli i na ozbiljnom udaru trenutne zdravstvene krize.

Kretanje motornim vozilima u ovom urbanom centru je tokom „zatvaranja“ Italije opalo za između 30 i 75 osto. Zajedno sa padom privrednih aktivnosti, smanjenje saobraćaja je uticalo da se kvalitet vazduha u gradu značajno poboljša.

Kako bi se trend koliko-toliko održao nakon normalizacije života, politički zvaničnici su najavili da će u toku leta čak 35 km postojećih milanskih puteva biti prilagođeno vožnji bicikala i šetnji.

Plan, objavljen prošle nedelje, uključuje izgradnju niskobudžetnih privremenih biciklističkih staza, nove i proširene trotoare i ograničenje brzine na 30 km/h. Ulice za bicikliste i pešake imaće prioritet, najavljeno je.

Zamenik gradonačelnika Marko Graneli je izjavio da nadležni organi godinama rade na snižavanju upotrebe automobila. „Naravno, težimo oporavku ekonomije, ali na drugačijim temeljima nego ranije“, objasnio je on.

Foto-ilustracija: Pixabay

Milano je relativno mali, gusto naseljen grad sa 1,4 miliona stanovnika. Čak 55 odsto njih na posao odlazi javnim prevozom. Udaljenost njihovih domova od posla je u proseku niža od 4 km, što čini zaokret od motornih vozila na aktivnije i održivije vidove transporta – izvodljivijim.

Sprovođenje planova u delo će krenuti početkom maja u jednoj od najvažnijih milanskih ulica za kupovinu koja se proteže na 8 km.

Očekuje se da će radovi biti završeni do kraja leta.

Jelena Kozbašić