Kako je protekao sastanak radne grupe za Poglavlje 27 o životnoj sredini?

Vesti | Srbija

Foto: Jelena Kozbašić

Devetog februara 2018. godine, u Zelenom salonu Narodne skupštine, održan je sastanak radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama.

Rаdnе grupе tematski prаtе strukturu Prеgоvаrаčkih radnih grupа zа prеgоvоrе sа ЕU. Čini ih najčešće izmеđu 25 i 30 stručnjаkа, prеdstаvnikа nеvlаdinih оrgаnizаciја, privrеdе, sindikаtа, institutа, prоfеsiоnаlnih оrgаnizаciја, lokalnih samouprava, mеdiја i drugih zаintеrеsоvаnih grupа rеlеvаntnih i zаintеrеsоvаnih zа оdrеđеnе tеmе.

Sastanak su organizovali Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) i udruženje Fractal. Događaj je bio podržan od međunarodnog projekta „OCD kao jednaki partneri u nadgledanju javnih finansija“, koji u Srbiji sprovode dve malopre pomenute organizacije.

Tema kojom su se bavili učesnici ticala se javno-privatnog partnerstva (JPP) i koncesija kao modela obezbeđivanja investicija i sprovođenja aktivnosti od opšteg interesa u oblasti zaštite životne sredine i lokalnih komunalnih delatnosti u sklopu priključivanja EU. Članovi organizacija civilnog društva (OCD) i predstavnici vlasti okupili su se oko stola u Zelenom salonu s opštim ciljem poboljšanja odgovornosti i transparentnosti i jačanja uloge i glasa civilnog društva u nadgledavanju učinka trošenja javnih sredstava.

Foto: Jelena Kozbašić

Projekat je prisutnima predstavila Lidija Kesar ispred Fractala, a sa različitim aspektima javno-privatnog partnerstva i koncesija, od sociološkog do pravnog okvira, i njihovim prednostima i manama upoznali su ih Zvezdan Kalmar ispred CEKOR-a, Gordana Čomić, potpredsednica Narodne skupštine, iz poslaničke grupe Demokratske stranke, i advokat Pera Marković. Moderator diskusije bio je Dušan Protić, inače koordinator radne grupe za Poglavlje 28 o zaštiti potrošača i zaštiti zdravlja.

JPP je model finansiranja koji vlada Srbije razmatra kao jednu od mogućnosti koja bi mogla biti korištena da bi se osigurale i unapredile potrebne usluge ili infrastrukturni projekti za građane. Fokus rasprave bio je usmeren na deponiju u Vinči kao jedan od oblika upravo takvog modela finansiranja. Učesnik diskusije bio je i Filip Abramović iz Ministarstva zaštite životne sredine ispred Sektora za upravljanje otpadom i otpadnim vodama.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali i predstavnici konzorcijuma koji predvodi francuska kompanija Suez potpisali su u septembru prošle godine ugovor o partnerstvu za izgradnju postrojenja za preradu komunalnog otpada i sređivanje deponije Vinča. Investicija je vredna oko 300 miliona evra, a ugovor je na 25 godina. Njime je predviđeno da partner najpre sanira postojeću deponiju, staru više od 40 godina, a očekuje se da izgradnja postrojenja počne u toku 2018. godine, i da traje oko tri godine.

Najglasniji protivnici ovog JPP bili su predstavnici Inicijative Ne da(vi)mo Beograd. Kao neke od svojih argumenata, oni su naveli da su ulaganja Grada Beograda značajno viša u odnosu na ulaganja privatnog partnera, da će spalionica četiri do pet puta poskupeti račune građana za tretman i odvoženje otpada i značajno povećati zagađenje vazduha, kao i ukinuti mogućnost otvaranja radnih mesta u „zelenoj“ ekonomiji.

Jelena Kozbašić