Kako funkcioniše Trombov zid i kako može smanjiti troškove grejanja

Vesti | Energetska efikasnost | Svet

Inovacija stara pola veka aktuelnija je nego ikada jer ovaj konstruktivni sklop može pomoći u poboljšanju energetske efikasnosti objekata.

Primena solarnog grejanja u arhitekturi postoji još od davnina, kada su ljudi koristili ćerpič i kamene zidove kako bi akumulirali sunčevu toplotu tokom dana i polako je oslobađali noću. Međutim, tek 20ih godina 20. veka, evropske arhitekte su počele da eksperimentišu sa pasivnim solarnim metodama u stambenim objektima. Tako su se varijacije ovog sistema razvijale sve do 1967. godine kada je prvi Trombov zid izveo arhitekta Jacques Michel. Ovaj zid (izmišljen 1956. godine), nazvan po inženjeru Felixu Trombeu, kombinuje staklo i tamni, masivniji materijal koji apsorbuje toplotu kako bi je tokom noći polako prenosio u unutrašnjost objekta.

Trombov zid kombinuje staklo i tamni, masivniji materijal koji apsorbije toplotu kako bi je tokom noći prenosio u unutrašnjost objekta.

Standardni Trombov zid ima staklenu ploču udaljenu otprilike 2 do 5 centimetara od zida debljine od 10 do 40 centimetara, koji se obično pravi od cigle, kamena ili betona. Solarna toplota prolazi kroz staklo i zagreva masivni zid. U slučaju da ne postoji staklo ova apsorbovana energija bi se noću obično otpuštala u spoljašnji prostor. Međutim, staklo joj ne dozvoljava da ode te se toplota postepeno otpušta i tako ona ide u unutrašnjost objekta. Zid debljine 20 centimetara ispuštaće toplotu u periodu od 8 do 10 sati, piše ArchDaily.

Pravilna orijentacija

Kako bi se prikupilo što više solarne energije važno je dobro orijentisati zid u odnosu na strane sveta, a izbor vrste, boje i dimenzije materijala u mnogome može doprineti efikasnosti Trombovog zida.

Cirkulacija vazduha

Cirkulacija vazduha u međuprostoru između staklenog i masivnog zida odvija se preko otvora u donjoj i gornjoj zoni zida. Naime, topao akumuliran vazduh se podiže i kroz gornji otvor odlazi u objekat, dok hladan vazduh iz unutrašnjosti ulazi u međuprostor u donjoj zoni, gde se zagreva i dalje nastavlja da se kreće ka gore i ponovo ulazi u objekat.

Varijacija na temu

Varijacija Trombovog zida je takozvani Drum Wall, koji je razvio Steve Bare, gde se umesto masivnog zida iza staklenih ploča stavljaju čelični rezervoari ispunjeni vodom. Budući da voda ima veći toplotni kapacitet od masivnog zida, ovaj sistem je u teoriji efikasniji, međutim u građevinskoj industriji praktičnija je primena klasičnog Trombovog zida.

Više o varijacijama i pasivnom solarnom grejanju pročitajte OVDE.