Kako da starim stvarima udahnete novi život

Intervju

Izabel Ajras, savetnica za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije, podelila je sa nama svoje međunarodno iskustvo na području zaštite životne sredine i otkrila nam kako i mi sami, uz neznatne izdatke, možemo da budemo cirkularni ekonomisti. Prilično je jednostavno. Ne bi trebalo da samo uzmemo materijal, napravimo proizvod, iskoristimo ga i bacimo, već bi valjalo da uzmemo materijal, napravimo proizvod, koristimo ga, napravimo (ili popravimo), opet koristimo i tako u nedogled.

 

Fotografija: Izabel Ajras, savetnica za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije (Privatna arhiva)

EP: Da upoznate putnika kroz vreme koji dolazi iz nekog prošlog veka i ne zna ništa o cirkularnoj ekonomiji, kako biste mu predstavili ovaj koncept?

Izabel Ajras: Naša ekonomija je isuviše dugo bila linearna, a situacija ni trenutno nije mnogo drugačija. To znači da se artikli proizvode od sirovih materijala i da se nakon upotrebe bacaju. Želimo da „uzmi-napravi-iskoristi-baci” i da ga zamenimo modelom zatvorene petlje. Želimo da se linearna ekonomija transformiše u koncept „uzmi-napravi-koristi-napravi-koristi…” Želimo da zaokružimo tu liniju.

EP: Koje su prednosti takvog načina upravljanja otpadom?

Izabel Ajras: Oni koji nisu upoznati sa cirkularnom ekonomijom smatraju je načinom upravljanja otpadom. Ipak, to nije u potpunosti tačno. Pobornici principa CE nastoje da materija neprestano kruži i da nikada ne dođe do stvaranja otpada. Njene prednosti različite su za različite učesnike u procesu. Na primer, iz perspektive preduzeća prednosti su ušteda materijala i energije potrebnih za stvaranje novih artikala. Iznad svega, najviše blagodeti ovog pristupa oseća naša životna sredina.

 

 

 

Želimo da zaokružimo linearnu ekonomiju. Pobornici principa cirkularne ekonomije nastoje da materija neprestano kruži i da nikada ne dođe do stvaranja otpada.

 

EP: Mnogo ljudi prijavilo se na Akademiju cirkularne ekonomije. Da li mislite da je to znak da se Srbija kreće ka održivoj budućnosti? Kakvo je uopšteno stanje u našoj zemlji kada je reč o cirkularnoj ekonomiji?

Izabel Ajras: Bili smo prijatno iznenađeni brojem prijava na ACE. Ipak, cirkularna ekonomija je na ovom tlu tek u začetku i neophodno je mnogo napora kako bi se u potpunosti primila. S obzirom na to da sam po prirodi optimista, verujem da se zemlja nalazi na pravom putu i da naša Akademija doprinosi njenom usmeravanju.

EP: Prema vašem mišljenju, zašto ne recikliramo više? Kako biste podstakli ljude da razdvajaju svoje smeće?

Izabel Ajras: Smatram da je najvažniji deo izgradnje kulture reciklaže u nekoj državi zapravo podizanje svesti građana od malih nogu. To je dugotrajan proces i novčana sredstva u njemu ne igraju odlučujuću ulogu. Ključni faktor u oblasti recikliranja predstavljaju ljudi koji su osvešćeni o problemu zatrpavanja okoline smećem. Ukoliko njihovo obrazovanje počne u detinjstvu, dete će upitati svog roditelja zašto oni kod kuće ne odvajaju smeće na način na koji oni to čine u školi. Odrasla sam u Nemačkoj gde je odvajanje smeća svakodnevna navika. Svi to rade. U Srbiji je recikliranje mnogo teže s obzirom na to da je infrastruktura nedovoljno razvijena. Živim na Senjaku i u glavnim ulicama ima mnogo kanti za reciklažu ali stanovnici ili ne znaju da ih upotrebljavaju ili su suviše lenji da ih koriste na pravilan način i da odvajaju otpad različitog porekla. Stoga sumnjam da smeće koje bacim tamo zaista odlazi reciklerima.

EP: Koji su glavni problemi s kojima se Srbija suočava u implementaciji propisa na polju cirkularne ekonomije?

Izabel Ajras Rotacija ljudi na poslovima u ministarstvima predstavlja veliku teškoću. Kada sam se zaposlila na ovom mestu, pre dve godine, obavili smo razgovor sa dvoje zaposlenih u Ministarstvu ekonomije i obučili ih o važnosti ovog koncepta. Shvatili su postulate cirkularne ekonomije ali nekoliko meseci kasnije više nisu obavljali te poslove. Smatram da česte promene na vlasti koče uspešnu implementaciju novih ideja. Verujem da je vrlo bitno da u svakom ministarstvu imamo stručnjake za CE s obzirom na to da ovaj krug zahteva multidisciplinarni pristup: zaštita životne sredine, finansije, ekonomija… Možda bi bilo previše ambiciozno da očekujemo odeljak u svakom ministarstvu ali bilo bi dobro kada bismo dobili priliku da imamo jednog ili dva insajdera koji bi usmeravali politike u skladu sa načelima cirkularne ekonomije.

Po završetku master studija u oblasti menadžmenta životne sredine i prirodnih resursa, Izabel Ajras je učestvovala u mnogobrojnim aktivnostima na frontu očuvanja našeg prirodnog okruženja i borbe protiv klimatskih promena kojima je pomogla državama na različitim kontinentima (Nemačka, Malavi, Kolumbija, Saudijska Arabija). Trenutno radi kao savetnica za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije, a u našoj zemlji učestvuje i u drugim zelenim projektima poput Climate-KIC i Akademije za cirkularnu ekonomiju.

Intervju vodila: Jelena Kozbašić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala CIRKULARNA EKONOMIJA, septembar-novembar 2018, od 28. do 31. stranice