Kako CO2 čini naša mora otrovnim?

Srbija

Foto: pixabay

Rastući nivoi ugljen dioksida u okeanima mogli bi da pospeše širenje otrovnih algi koje mogu naneti štetu morskom svetu i ljudskom zdravlju.

Podaci prikupljeni u naučnom istraživanju pokazuju da jedna vrsta otrovnih algi, Vicicitus gloosus može postati dominantna u morskim ekosistemima ako se acidifikacija okeana nastavi. Kiselost mora raste usled svojstva vode da upija ugljen dioksid iz atmosfere. Širenje ove alge koja se može naći na obalama jugoistočne Azije, Evrope i Amerike, ugrozile bi priobalne zajednice, morske ekosisteme kao i ribarsku industriju.

Problem sa toksičnim algama nije novost za ljude. U Australiji one su zaposele oko 1700 km reke Mari i tako nekoliko godina drastično ograničavale mogućnost da se dobije voda bezbedna za piće ili navodnjavanje useva.
U Americi je od 2010. godine prijavljeno više od 500 slučajeva koji imaju veze sa otrovnim algama a 239 slučajeva prijavljeno je prošle godine. Obala Floride suočava se sa problemom jedne vrste algi koja je smrtonosna za ajkule, morske krave i morske kornjače.

Smatra se da je glavni uzrok preteranog razmnožavanja algi curenje đubriva u okean koje se dešava usled lošeg upravljanja otpadnim vodama. No, naučnici su ranije ukazali da bi porast temperature mora takođe mogao da doprinese bujanju ove biljke.

Nova studija, po prvi put pokazuje kako porast ugljen dioksida u okeanima dovodi do širenja jedne vrste otrovnih algi. Vrsta V. Globosus je široko rasprostranjena alga koja u sebi sadrži hemikaliju pod nazivom „citotoksin“. Ona može biti štetna za mnoge vodene vrste a ljudima se savetuje da se ne kupa na mestima gde ona buja jer može iritirati oči i disajne puteve.

Kako bi proverili na koji način kiselost vode utiče na alge naučnici su odlučili da sprovedu test na licu mesta, tj u moru. Oni su instalirali velike tube u kojima mogu posmatrati i kontrolisati uslove neophodne za eksperiment. U nekoliko njih nivoi ugljen dioksida bili su slični onima koji su danas u okeanima, i u tim uslovima prisustvo otrovnih algi je ostalo relativno nisko. No, u ambijentu gde je koncentracija ugljen dioksida bila veća , toksične alge su krenule da se šire ogromnom brzinom. Naučnici pretpostavljaju da u uslovima sa povećanom koncentracijom ugljen dioksida alge vrše fotosintezu mnogo brže i samim tim se brže razmnožavaju. Takođe, njihova toksičnost je sa povećanjem ugeljn dioksida veća pa se zato manje životinja njima hrani i njihov broj se povećava.

Zaključak naučnika je taj da ako nastavimo da ispuštavmo ugljen dioksid u atmosferu tempom kojim to radimo danas, za svega 3 decenije doći će do uslova u kojima će otrovne alge preplaviti morske ekosisteme. Ako pak uspemo da ispunimo ciljeve propisane Pariskim sporazumom naša mora ostaće relativno bezbedna.

Milan Zlatanović