Kako će se ukidanje pomeranja sata u EU odraziti na jedinstveno tržište?

Vesti | Energetska efikasnost | Svet

Pomeranje sata u Evropskoj uniji bi trebalo da tokom 2021. godine postane pitanje prošlosti. Dvadeset tri poslanika Odbora za saobraćaj i turizam pri Evropskom parlamentu je glasalo za predlog Evropske komisije za ukidanje pomeranja sata, a jedanaest protiv. Početak primene je odložen sa 2019. na 2021. Odluka između zimskog i letnjeg računanja vremena biće prepuštena zemljama članicama – rezultat je glasanja.

Foto-ilustracija: Pixabay

Promena časovnika nije donela očekivane energetske uštede. Dodatni argument za njeno ukidanje predstavljaju upozorenja doktora da nepovoljno deluje na zdravlje ljudi. Više od osamdeset odsto učesnika prošlogodišnje ankete je podržalo ideju povlačenja ustaljene prakse pomeranja kazaljki.

Odbor od država očekuje da do aprila 2020. o svom izboru između zimskog i letnjeg računanja obaveste Komisiju.

„Za nas je na ovom polju ključno načelo supsidijarnosti (načelo prema kojemu odlučivanje o zajedničkim pitanjima mora biti preneseno na najniži mogući stepen društvene organizacije). Ipak, težimo da osiguramo da jedinstveno tržište funkcioniše neometeno inicijativom. Iz ovog razloga želimo da uspostavimo koordinišući mehanizam s ciljem iznalaženja rešenja pogodnog za sve članice“, oblasnio je Pavel Svoboda iz Evropske narodne partije. Telo bi sačinjavali po jedan predstavnik svake države i jedan predstavnik Evropske komisije. Zajednički bi raspravljali o tome kako bi se svaki pojedinačni izbor između zimskog i letnjeg računanja vremena odrazio na tržište da bi se izbeglo ozbiljnije remećenje poretka.

Ako Komisija utvrdi da predviđena organizacija evropskog vremena može značajno i trajno da ometa jedinstveno tržište, može da predloži odgađanje primene direktive za najviše 12 meseci i da priloži novi zakonodavni predlog.

Čak i kada čitav Evropski parlament potvrdi ili odbaci ukidanje pomeranja sata, rešenje nije konačno, već označava prvi korak ka pregovorima sa Savetom ministara.

Ukoliko se planovi ozakone dok je Ujedinjeno Kraljevsto i dalje članica Evropske unije ili u tranzicionom periodu, zakonu treba da se povinuju i Englezi uprkos protivljenju i uzdržanosti parlamenta.

Brisel je od 1980. upravljao sezonskim promenama časovnika kako bi se sprečilo da neusklađenost ovog procesa izazove rasulo u železničkim i avionskim redovima vožnje. Po zakonu Unije, satovi u 28 zemalja se pomeraju unapred poslednje nedelje u martu, a unazad poslednje nedelje u oktobru. Ista slučaj je i u Srbiji.

Jelena Kozbašić