Kakav svet ostavljamo budućim generacijama?

Foto-ilustracija: Unsplash (Patrick Hendry)

Klimatska kriza opominje nas na delovanje sve češćim i intenzivnijim ispoljavanjem sopstvene snage, u vidu ekstremnih temperatura, požara, gubitaka šuma i biodiverziteta.

Ono što posebno zabrivanja jesu posledice koje osećaju deca. Zapravo, prema rezultatima brojnih istraživanja došlo se do zaključka da svako dete već sada uveliko oseća posledice na svojoj koži. Napominje se da je uticaj na ljudska bića u potpunosti neposredan, odnosno da je svako ljudsko biće izloženo rizicima koje nosi klimatska kriza.

Napravljene su i procene sa čim će se susresti deca koja su rođena u savremenom dobu ukoliko dođe do postizanja ciljeva određenih Pariskim sporazumom, te se može računati na to da dete koje se sada rodi u Londonu, neće koristiti energiju dobijenu od uglja već kada napuni 6 godina, dok u Francuskoj neće imati vozilo na gas ili dizel gorivo već od svoje 21.

Neke od zastrašujućih i sasvim izvesnih prognoza ukazuju na to da će, ukoliko stanje ostane nepromenjeno (ili postane gore) razviti  negativne i opasne posledice problema zagađenja vazduha, što takođe u velikoj meri utiče na najmlađu populaciju zbog problema sa disanjem, respiratornim organima i astmom. U najvećoj meri trenutno je ugrožena Indija, između ostalog i zato što se veoma teško nose sa zagađenjem vazduha, što je dodatno otežano socialnim pitanjima, siromaštvom i slabije funkcionalnim zdravstvenim sistemom.

Generalno, deca su više izložena riziku od oboljevanja upravo zbog oslabljenog imuniteta i brojnih bolesti koje se kod njih mogu lakše razviti. Između ostalog, same bolesti, naročito infektivne, brže se razvijaju usled otopljenja, odnosno na visokim temperaturama. Poslednjih godina beleži se sve veći broj smrtnih slučajeva zbog zagađenja vazduha, a ekstremne temperature imaju svoj doprinos u tome.

Foto-ilustracija: Unsplash (João Silas)

Veliki je broj slučajeva preminulih nakon prirodnih katastrofa, izuzetnih vrućina ili ekstremne hladnoće, pri čemu su hipotermiji, srčanom udaru ili telesnoj iscrpljenosti podložnija deca, stari i trudnice.

Na duže staze čak i požari u šumama mogu da nose svoje posledice, koje nisu na prvi pogled povezane sa tim događajem, i to najčešće kroz prevremeni porođaj.

Jedno od saznanja na koji način sve ovo utiče na pojedinca vidi se u tvrdnji da dete koje sada dođe na svet dok navrši 71 godinu susrešće se sa svetom koji će biti zagrejan za 4 stepena Celzijusa, što će imati uticaj na njegov čitav organizam.

Upravo zbog ovih podataka važno je razmišljati o budućnosti, ne samo sopstvenoj, već mladih naraštaja kojima treba ostaviti zdrav dom.