Južni pol se polako topi, a šta će biti s pingvinima i belim medvedima?

Vesti | Svet | Klimatske promene

Foto-ilustracija: Pixabay

Na Antarktiku je tokom prethodnih decenija vegetacija pojačano rasla pod uticajem klimatskih promena, pokazala je studija objavljena u američkom časopisu Current Biology. Naučnici su ukazali na opasnost da Antarktik, poput Arktika, postane sve zeleniji.

Na ovom poluostrvu na krajnjem jugu planete ima malo biljnih vrsta, ali je istraživanje mahovine na obalama Antarktičkog okeana pokazalo jasno povećanje biološke aktivnosti tokom prethodih 50 godina, ukazali su naučnici.

Analizirali su pet uzoraka tla sa slojeva mahovine koja se može dugo očuvati zahvaljujući hladnoći na tom području. Uzorci su uzeti na tri mesta ukupne udaljenosti oko 640 kilometara na antarktičkom poluostrvu na ostrvima Elefant, Ardli i Grin, gde su slojevi mahovine najdeblji i najstariji.

Ovo je omogućilo da se vrati 150 godina unazad i rekonstruiše razvoj klime tokom dugog perioda.

Analiza jasno ukazuje na povećanje biološke aktivnosti tokom prethodnih 50 godina.

– Temperatura raste već pola prethodnog veka na Antaktiku, i to ima značajan uticaj na rast mahovine u region – objasnio je istraživač britanskog univerziteta Ekseter, Met Amesber.

Foto-ilustracija: Pixabay

Antarktik je jedan od reigona na kojima je zagrevanje najbrže, sa rastom temperature od 0,5 stepeni Celzijusa po deceniji od pedesetih godina prošlog veka.

Ima i drugih pokazatelja klimatskih promena na Antarktiku, poput povećanja količine padavina i jačih vetrova.

– Osetljivost rasta mahovine na povećanje temperature u prošlosti najavljuje nam da će, uz sadašnje globalno zagrevanje, promene ekosistema biti brze, što će dovesti do potresa u biologiji i pejzažu ovog karakterističnog regiona – rekao je autor istraživanja Dan Čarman i dodao:

– Moglo bi se dogoditi da Antarktik postane sve zeleniji, kao što je već zabeleženo na Arktiku. Ako se zagrevanje nastavi, doći će do povećanog povlačenja lednika i Antarktičko poluostrvo će biti mnogo zelenije u budućnosti – prenosi EurActiv.

Foto-ilustracija: Pixabay

Ovi naučnici su mahovinu već proučavali 2013. godine, ali samo na jednom mestu na jugu Antakrtika, i utvrdili su da postoji ubrzan rast usled rasta temperature.

– Sada znamo da ove površine mahovine reaguju na skore klimatske promene na celom poluostrvu – naveo je Amesberi.

Biljke su pristune na oko 0,3% teritorije Antarktika, a novo istraživanje predstavlja način da se izmere rasprostranjenost i efekti zagrevanja na celom kontinentu, istakao je on.

Naučnici sada prlaniraju da analiziraju uzorke mahovine starosti i do više hiljada godina.

Tako bi mogli da utvrde kako je promena klima uticala na ekosisteme tokom vremena, posebno pre nego što je delovanje ljudi počelo da izaziva zagrevanje, odnosno od početak industrijskog perioda krajem 19. veka.