Prema izveštaju UN-a „budućnost čovečanstva izgleda sumorno“

Foto-ilustracija: Pixabay

Ekstremne vremenske promene i prirodne katastrofe izazvane klimatskim promenama u poslednjih 20 godina postaju sve intenzivnije, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija.

Rast broja ekoloških katastrofa uz pandemiju koronavirusa pokazao je da poslovni i politički čelnici ne uspevaju da spreče da se planeta pretvori u “nenastanjiv pakao” za milion ljudi.

U periodu od 2000. do 2019. godine zabeleženo je 7.348 prirodnih katastrofa širom sveta u kojima je stradalo je preko milion ljudi i koje su prouzrokovale velike ekonomske gubitke u iznosu od skoro tri biliona dolara.

Tokom poslednjih 20 godina broj velikih poplava i oluja se udvostručio, ali beleži se i više požara, suša i ekstremnih temperatura. Prema UN-u očekuje se da će se obrazac povećanja prirodnih katastrofa intenzivirati tokom narednih godina.

“Sve više ljudi je pogođeno klimatskim promenama. Vlade moraju da ulažu u sisteme za rano otkrivanje i uočavanje katastrofa, a moraju i da rade na strategijama smanjenja rizika”, rekla je Mami Mizutori, posebna predstavnica glavnog poverenika UN za borbu protiv katastrofa, dodavši da „svet kasni u delovanju i da će se bez zelenog oporavka samo povećavati broj prirodnih katastrofa.“

Pročitajte još:

Koronavirus je poslednji dokaz da politički i poslovni čelnici treba da se uključe u svet oko sebe”, poručila je Mizutori.

Foto ilustracija: Unsplash (Easton Mok)

Debarati Guha-Sapir iz belgijskog Centra za istraživanje epidemiologije katastrofa navela je da će „toplotni talas biti najveći izazov u narednih 10 godina, naročito u siromašnim zemljama.“

Prema izveštaju, cunami u Indijskom okeanu 2004. godine, koji je usmrtio više od četvrt miliona ljudi, ostaje i dalje kao najsmrtonosniji cunami iakda zabeležen. Azija nosi nezahvalnu titulu kontinenta koji je najteže pogođen ekstremnim vremenskim promenama.

U periodu od 2000. do 2019. godine Kina je imala najviše zabeleženih slučajeva prirodnih katastrofa – čak 577. Slede  Sjedinjene Države sa 467, zatim Indija sa 321, Filipini 304 i  Indonezija sa 278 slučajeva. 

Prirodne katastrofe nisu zaobišle ni Srbiju, gde su poslednjih nekoliko godina poplave postale sve razornije.

Posledice su pogubne po stanovništvo i po infrastrukturu. Samo u ovoj godini poplavljeno je više od 700 domaćinstava na teritoriji Srbije. Na nekoliko regionalnih puteva dolazilo je do prekida saobraćaja, evakuisano je više stotina ljudi, razoreni su putevi, uništeni usevi, a došlo je i do pokretanja klizišta na zapadu Srbije.

Milica Radičević

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti