Izveštaj sa konferencije Balkan Magazina „Balkanske strujne veze“

Srbija

balkanske strujne veze

Konferencija „Balkanske strujne veze“ u organizaciji Balkanmagazina.net pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije održana je u četvrtak 27. novembra 2014. godine u Beogradu.

Panelisti i stručna publika diskutovali su na temu predstojećeg potpunog otvaranja tržišta električne energije u Srbiji, kao i izbalansiranosti faktora bezbednosti, dostupnosti i održivosti energetskog sistema. U skladu sa tim je i poruka ministra rudarstva i energetike gospodina Aleksandra Antića koji je istakao uspeh EPS-a i Vlade zbog toga što su tokom katastrofalnih poplava ove godine obezbedili normalno snabdevanje strujom. Ipak, sa sadašnjom cenom struje i oštrom zimom ispred nas, uz bilo kakva iskakanja u regionu, mogući su problem u snabdevanju, poručuju učesnici konferencije.

Za građane je dobra vest da Vlada Republike Srbije pored mera fiskalne stabilizacije koje podrazumevaju otpuštanja u javnom sektoru i smanjenje penzija, neće odobriti povećanje cene struje, već će pokušati da napravi uštede. Ključni doprinos imaće predstojeća reorganizacija EPS-a u moderno akcionarsko društvo, sa novim mendžmentom, nadzornim odborom i efikasnijim modelom upravljanja. Kako bi 2016. godine EPS mogao da potraži strateškog partnera, biće sagledana imovina i prenesena sa države na EPS, a potom će biti procenjena i njegova vrednost. To bi ovaj kompleksni sistem sa oko 50000 zaposlenih trebalo da transformiše u lokomotivu razvoja u Srbiji.

Članica Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije gospođa Ljiljana Hadžibabić saglasna je sa ministrom rudarstva i energetike gospodinom Antićem, da je trenutna cena električne energije na istorijskom minimumu. Da bi se dostigla tržišna cena, istakla je, potrebno je da EPS češće traži povećanje cene struje kako rast ne bi bio skokovit.

Šef Odeljenja za elektroenergetiku u Sekretarijatu Energetske zajednice Jugoistočne Evrope, gospodin Simon Uzunov, preporučuje da, ukoliko Vlada Republike Srbije bude odobravala subvencije individualnim potrošačima one moraju doći iz vantržišnih instrumenata, kao što je budžet ili neki poseban program. Imajući u vidu predviđanja da će i potrošnja i cena električne energije rasti u periodu od 2020. do 2025. godine, gospodin Uzunov podseća na poruku novog komesara Evropske komisije za energetiku, gospodina Kanjetea, da konkurencija u snabdevanju mora stići do svakog pojedinačnog kupca koji će na taj način aktivno učestvovati u formiranju cene. To znači da bi svi mogli da biraju između ponuđača snabdevanja električnom energijom kao što danas biramo usluge, na primer, mobilnih operatera.

Deo rešenja za visoku cenu struje je i u promeni shvatanja i ponašanja aktera na tržištu. Sa liberalizacijom je u Srbiji identifikovano 4200 velikih kupaca koji imaju obavezu da izađu na tržište, od kojih je 1300 još uvek na rezervnom snabdevanju koje je najnepovoljnije. Sa potpunom liberalizacijom od 1. januara 2015. godine obavezu da učestvuju na tržištu imaće i mali kupci sa potrošnjom većom od 30000 kWh godišnje. U Agenciji za energetiku ipak ne predviđaju veliku migraciju iz regulisanog u neregulisano tržište. Tome u prilog govore i podaci EPS Snabdevanja da bi potencijalni interes imali potrošači koji su već sada u tzv. crvenoj zoni i troše preko 1600 kWh mesečno. Broj takvih potrošača se kreće od 8000 u letnjim, do 100 000 u zimskim mesecima. Prema cenama koje je EPS Snabdevanje formiralo, njima bi se mogao ponuditi paket kojim bi na godišnjem nivou mogli uštedeti preko 15000 dinara.

JMP

foto: balkanmagazin.net