Izveštaj Koalicije 27 “Poglavlje 27 u Srbiji: Napredak u magli”

Foto-ilustracija: Unsplash (Martin Péchy)

Jedan od glavnih zaključaka sedmog godišnjeg izveštaja Koalicije 27 pod nazivom “Poglavlje 27 u Srbiji: Napredak u magli” je da procesi donošenja odluka u oblastima životne sredine i klimatskih promena i dalje nisu transparentni.

Ovaj izveštaj ističe i probleme kao što su nedostupnost pravovremenih i tačnih podataka o stanju životne sredine, nenamensko trošenje sredstava namenjenih zaštiti životne sredine, manjak kapaciteta državnih organa, kao i nedostatak učešća javnosti u formulisanju politika i donošenju odluka. U izveštaju su detaljno obrađeni događaji u periodu od marta 2019. do kraja februara 2020. godine. 

Kako se u izveštaju navodi akutni primer nedostupnosti podataka o stanju životne sredine je stanje kvaliteta vazduha koje je uznemirilo Srbiju i druge zemlje u regionu. 

“Pristup informacijama od javnog značaja kada su u pitanju teme zaštite prirode, i dalje je izazov za medije iako taj mehanizam funkcioniše u Srbiji već godinama. Ima mnogo priča za istraživačke novinare kada su u pitanju teme zaštite životne sredine. Nažalost, mi smo u situaciji da skoro nijedan dokument više ne možemo da dobijemo od institucija, a to su teme koje se tiču svih građana Srbije i u tom smislu bi one morale da budu prioritet ne samo za istraživačke, već za sve medije. To je oblast u kojoj država nije mnogo odmakla kada je merenje i prikupljanje podataka, pri čemu nam civilno društvo pomaže koliko može”, izjavio je direktor CINS-a Branko Čečen.

Zaključak predsednika udruženja Inženjeri zaštite životne sredine, Igora Jezdimirovića je da se budi svest javnosti kada je u pitanju značaj očuvanja okoline, jer sva blagostanja koja imamo ne vrede bez zdrave životne sredine.

“Naš izveštaj pokazuje da u državnom budžetu postoji prostor za veće investicije u životnu sredinu, ali isto tako je evidentno da u većini oblasti postoji nedostatak kapaciteta. Primera radi, u 11 lokalnih samouprava ne postoji inspektor za zaštitu životnu sredinu, a u pojedinim je on opterećen drugim poslovima. Sa jedne strane se vidi namera i volja državnog aparata da se poboljša životna sredina za građane, ali evidentan je nedostatak ljudskih kapaciteta da se to uradi”, rekao je Jezdimirović i dodao da je zdrava životna sredina važna za zdravu naciju.

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u evrointegracijama pokazuje da je država ostvarila ograničen napredak i to u sferi strateškog planiranja. Srbija bi trebalo mnogo intenzivnije da se posveti tzv. zelenoj tranziciji i fokusira na jačanje adminstrativnih i finansijskih kapaciteta, kako na republičkom, tako i na lokalnom nivou, posebno kada je reč o Agenciji za zaštitu životne sredine.

Foto-ilustracija: Pixabay

Preporuke Evropske komisije ostale su iste kao u prethodnom izveštaju, što znači da je veoma malo urađeno u međuvremenu, a trenutna pandemija dodatno otežava situaciju. Izveštaj ukazuje koliko je važno da tema životne sredine postane glavni prioritet političke agende država, kako u regionu tako i šire. Upravljanje vodama i otpadom su veliki problemi i Srbija se tu nalazi tek na početku sprovođenja pravnih tekovina Evropske unije. Postoji ozbiljan nedostatak inspektora, pogotovo na lokalnom nivou i drago mi je da vidim da postoji saradnja i određeni partnerski odnos između inspekcija i organizacija civilnog društva, koje mogu da pomognu vlastima da sprovode zakon na terenu. Nadamo se da će sledeće godine napredak biti mnogo bolji”, rekla je Madalina Ivanica,  koordinatorka sektora za proširenje u Generalnom direktoratu za životnu sredinu Evropske komisije, koja se na promociju izveštaja Koalicije 27 uključila iz Brisela.

Neki od zaključaka današnjeg predstavljanja su da je edukacija veoma važna, da informacije moraju biti dostupne svima i da napredak mora biti proveravan. 

Milica Radičević