Izgradnja HE Komarnica u CG – investicija u čistu energiju ili opasnost za prirodu?

Ako je za verovati tvrdnjama vlasti Crne Gore, realizacija investicije od 246 miliona evra u projekat izgradnje hidroelektrane Komarnica neće rezultovati potopljavanjem okolnih objekata, niti ugroziti mesto Šavnik i kanjon Nevidio. Štaviše…

Kako je u svojoj čestitki Dana opštine Šavnik, 22. jula,  upućenoj lokalnoj samoupravi, naglasio predsednik Vlade Duško Marković, realizacijom kapitalnih projekata na teritoriji opštine, odnosno izgradnjom pomenute hidroelektrane, kao i vetroelektrane Gvozd, zajednički će svedočiti ubrzanom razvoju ovog kraja, ali i čitave zemlje. S ovim mišljenjem nisu saglasne sve zainteresovane strane u postupku.

HE Komarnica prema Idejnom projektu čine:

  • brana sa akumulacijom sa pratećim objektima i infrastrukturom,
  • mašinska hala sa pratećim objektima i infrastrukturom,
  • dovodni i evakuacioni objekti i razvodno postrojenje sa pratećim objektima i potrebnom infrastrukturom.

Lučno-betonska brana buduće elektrane bila bi smeštena u vrlo uskom „V“ profilu kanjona i imala bi konstruktivnu visinu od 176 metara. Predviđena snaga postrojenja iznosi 168 MW, a moguća godišnja proizvodnja 231,8 GWh. Veliki deo toka reka Komarnice i Pridvorice će biti pretvoren u veštačko jezero u dužini od gotovo 17 km u pravcu Šavnika i 14 km u pravcu kanjona Nevidio.

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Bagirov)

Kako se navodi u Detaljnom prostornom planu, izgradnja hidroelektrane je predviđena i Prostornim planom Crne Gore i Vodoprivrednom osnovom RCG i nema značajnih prepreka za njeno utvređenje. Ne postoje industrijski kapaciteti, saobraćajnice, privredni objekti ili domaćinstva koja bi bila ugrožena, već bi akumulacijom bili potopljeni jedino nenaseljeno i neplodno područje i kanjon. Sprovođenjem projekta, ekonomski veoma nerazvijena opština Šavnik bi dobila šansu da razvojem tercijarnih delatnosti, posebno u oblasti turizma, ostvari ubrzani napredak.

U projektnoj dokumentaciji stoji da izgradnja višenamenske akumulacije HE Komarnica neće usloviti formiranje novih naselja, ali može pozitivno uticati na postojeća u zahvatu plana i u neposrednom okruženju. Planom se predviđa širenje i unapređenje infrastrukture što će podstaći razvoj područja i stimulisati zadržavanje stanovništva na ovom prostoru. Time se otvara mogućnost za razvoj privrednih aktivnosti, posebno razvoj primerenih vidova turističkog rasta u neposrednom okruženju buduće hidroakumulacije. Buduće jezero može ponuditi uslove za sportove na vodi i rekreaciju za stanovništvo šireg okruženja.

Postoji potencijal da hidroakumulacija igra značajnu ulogu u navodnjavanju zemljišta u svrhu poljoprivrede, ali i u snabdevanju industrije vodom. Time bi se stvorile nove mogućnosti navodnjavanja naselja Duži, Dubravsko, Brezna, Bajovo polje, Pejovića, Duba i Bukovac, a posledično intenzivnijeg poljoprivrednog razvitka područja.

Pored vodosnabdevanja, akumulacija je pogodna za razvoj ribljeg fonda, ribarstva i sportskog ribolova. Posebno se ističe mogućnost saobraćajnog povezivanja preko krune brane i spajanja prostora koji su prirodno razdvojeni kanjonom. Za potrebe pristupa HE Komarnica, planira se izgradnja pristupnog puta dužine 10,9 kilometara.

Ipak, nekoliko crnogorskih organizacija za zaštitu životne sredine, među kojima su i „Green Home“ i „Ozon“, je izrazilo sumnje da je projekat tako sjajan kao što se čini na papiru. Prema njihovim navodima, HE Komarnica bi znatno narušila životnu sredinu, a pod znakom pitanja je i opstanak prirodnog bisera Crne Gore i Evrope, kanjona Nevidio. Aktivisti tvrde da bi veštačka akumulacija ugrozila opstanak ptica i drugih životinja, ali i brojnih biljnih vrsta. Pribojavaju se i za sudbinu čak 1.030 stanovnika, koji bi morali da napuste svoja ognjišta, a zabrinjava ih i moguće potapanje manastira Jelovica.

„Green Home“ je stoga Ministarstvu održivog razvoja i turizma poručio da jasno sagleda sve pozitivne i negativne strane projekta i definiše mere za ublažavanje negativnih uticaja koji se neosporno moraju desiti, aludirajući na dokument o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

Idejno rešenje, shodno Ugovoru o poslovno-tehničkoj saradnji, izrađeno je u saradnji Elektroprivrede Crne Gore sa Elektroprivredom Srbije, bez čije saglasnosti od izgradnje neće biti ništa, prenose srpski mediji.

Prema nekim proračunima, elektrana bi mogla da bude puštena u rad 2025. godine. Projektovan je godišnji prihod od 46 miliona evra, a rok povraćaja ulaganja je procenjen na 25 godina.

Ideja za hidroelektranu Komarnica rođena je još 1972. godine.

Jelena Kozbašić

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti