Istraživanje: Svake sekunde nestaje šuma površine jednog fudbalskog terena

Krčenje šuma rastući je globalni trend koji podriva napore ljudi da stanu na put klimatskim promenama.

Prema prikupljenim satelitskim snimcima, svet je svake sekunde u protekloj godini ostajao bez šume površine jednog fudbalskog terena.

Foto-ilustracija: Pixabay

Na kraju godine ukupno 31.536.000 fudbalska terena pod šumom je nestalo, što je približno veličini Italije.

Seča drveća, u većini slučajeva nezakonita, predstavlja ozbiljan rizik po uspešnost borbe protiv klimatskih promena i pretnju po opstanak mnogih životinjskih vrsta. Gubitak stabala koji je tokom 2017. zabeležio Global Forest Watch iznosi 29,4 miliona hektara, što je drugi najveći rekord od 2001. kada je GFW započeo kontrolisanje šumskih kapaciteta.

Ne samo da deforestacija uništava prirodna staništa mnogih vrsta flore i faune, te da je ključni razlog za prepolovljavanje divljeg sveta i jedan od začetnika šestog masovnog izumiranja vrsta, već daje i znatan doprinos emisijama gasova staklene bašte. „Glavni uzrok za nestajanje tropskih šuma nije nepoznanica – ogromna prostranstva se raščišćavaju za soju, govedinu, palmino ulje, drvo i ostala dobra, a proces je neretko nezakonit i povezan sa korupcijom“, izjavila je Frensis Sejmur sa Svetskog instituta za resurse.

Šume ne stradaju isključivo od motornih testera, već i od vatre. Požari se pretežno dešavaju na većoj udaljenosti od ekvatora, a u Rusiji i Kanadi odgovorni su za čak dve trećine izgubljenog drveća. S intenziviranjem globalnog zagrevanja, očekuje se da će i oni postati češći.

Jelena Kozbašić