Istraživanje: Rad od kuće ima povoljan uticaj na životnu sredinu

Foto-ilustracija: Pixabay

Nema sumnje da tehnologija ima revolucionarnu moć.

Njen napredak doveo je do novih i poboljšanih zabavnih iskustava, omogućavajući nam širok opseg različitih aktivnosti za razonodu, od uživanja uz omiljene emisije do uranjanja u virtuelne svetove. Više ne moramo da napuštamo svoje domove i odlazimo do supermarketa po potrepštine. Umesto nekadašnjih stotina koraka ili utrošenog benzina koji bi nam bili potrebni da stignemo do prodavnice, namirnice su nam sada tek nekoliko „klikova“ kompjuterskim mišem daleko. Promenio se i način na koji zarađujemo. Rad od kuće (na daljinu) sve je učestalija pojava, pogotovo u Americi. Nova studija zabeležila je kako promena životnih navika uzrokovana tehnologijom ima povoljan uticaj na potrošnju energije.

Istraživači sa Teksaškog univerziteta u Ostinu i Tehnološkog instituta u Ročesteru (oba u Sjedinjenim Američkim Državama) uporedili su podatke iz 2003. i 2012. godine o tome kako Amerikanci troše svoje slobodno vreme. Analize su bazirali na informacijama prikupljenim iz statističkog biroa koji sastavlja izveštaje o dnevnim rasporedima oko 11 hiljada Amerikanaca.

Tim naučnika je došao do saznanja da građani Amerike u odnosu na prošlost danas kod kuće provode prosečno 8 dana više na godišnjem nivou. Ostanak u domovima skratio im je vreme za putovanja za 1,2 dana i boravak van svog stana za 6,7 dana. Mladi starosti od 18 do 24 godine su tokom 2012. u svojim stanovima ostajali su u proseku čak dve nedelje više, što je 70 odsto vremena više u odnosu na ostatak stanovništva.

Šta su radili kod kuće? Većina je radila, gledala video-snimke ili koristila kompjuter, kao i ispunjavala svoje bazične potrebe, spavanje, pripremanje hrane i jedenje.

Istraživači se nisu usredsredili samo na vreme koje su Amerikanci iskoristili u svojim porodičnim gnezdima i kako su ga ispunjavali, već i na to kako se ono odrazilo na potrošnju energije. Nalazi do kojih su došli su ih iznenadili – boravak u kući smanjio je prosečnu nacionalnu potražnju za energijom za gotovo dva odsto u odnosu na 2003. Ta količina energije jednaka je utrošku energije na nivou savezne države Kentaki u 2015. godini, a više je nego što su u istoj godini Konektikat, Havaji i Nevada potrošile zajedno i blizu polovine potrošnje države Njujork. Ukupna vrednost potrošenih energetskih kapaciteta ekvivalentna je vrednosti goriva koje upotrebi 30 miliona automobila tokom godinu dana.

Ova promena u životnom stilu i izmeštanje posla iz kancelarije u kuću, dakle, ima primetan pozitivan uticaj na životnu sredinu.

Saobraćaj i dalje ima izuzetan doprinos u udelu gasova staklene bašte u atmosferi. Ako Amerikanci češće borave kod kuće, manje će da koriste svoja vozila. Prema podacima Američke agencije za zaštitu životne sredine (EPA), oko 27 odsto štetnih gasova ispustili su auspusi vozila. Da američki građani nemaju mogućnost da rade ili kupuju na daljinu, udeo transporta u emisiji ugljen-dioksida verovatno bi bio viši.

Tim je uočio da njihova studija nije uzela u obzir varijacije u lokaciji, tržištu rada ili demografiji koji su takođe faktori koji bi mogli da utiču na aktivnosti čoveka i, posredno, na proizvodnju štetnih gasova. Trend zabeležen njihovim istraživanjem odgovara prosečnoj populaciji. Rezultati bi mogli da se razlikuju između ljudi koji žive u urbanim i u ruralnim područjima zato što ljudi u gradovima mogu da koriste javni prevoz koji troši relativno manje energije od automobila.

Za kraj, naučnici su naglasili da ukoliko se smanjenje potrošnje energije zbog rada iz  udobnosti sopstvenih domova nastavi trenutnom putanjom, on bi mogao da ima značajnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena, zajedno sa smanjenom potrošnjom fosilnih goriva i povećanom potrošnjom alternativnih rešenja za čistu energiju.

Jelena Kozbašić