Istraživanje: Da li bi organska poljoprivreda mogla da nahrani 9 milijardi usta?

Vesti | Svet | Održivi razvoj

Foto-ilustracija: Pixabay

Prema proračunima Ujedinjenih nacija (UN), globalna populacija će do 2050. godine da dostigne 9 milijardi. Pojedinci tvrde da je iz tog razloga potrebno udvostručiti poljoprivrednu proizvodnju. Da li je organska poljoprivreda sposobna da nahrani svih 9 milijardi gladnih stomaka?

Savremeni, konvencionalni načini uzgajanja biljaka fokusiraju se na povećanje roda useva korišćenjem sintetičkih pesticida i đubriva. Nije nepoznanica da oni negativno utiču na životnu sredinu jer višak azota isparava i uvećava efekat staklene bašte ili dospeva do vodenih tokova nepovoljno utićući na njihov ekosistem. Organska poljoprivreda, s druge strane, veštačke tretmane zemljišta zamenjuje prirodnim, zdravijim i sigurnijim za prirodnu okolinu, poput rotacije biljaka uzgajanih na istoj teritoriji. Ipak, prinosi organske proizvodnje su niži, što znači da se na istoj površini dobije manje organskog paradajza nego neorganskog. Ovo dovodi u pitanje njenu sposobnost da snabde hranom ceo svet.

U novembru 2017. godine, u časopisu Nature Communications, objavljen je članak koji se bavi organskom poljoprivredom kao održivim načinom za obezbeđivanje hrane čitavoj planeti. Ipak, potpuni preobražaj poljoprivredne delatnosti iz konvencionalne u organsku zahteva od svetskog stanovništva drastične promene i više zemljišta, ali značajno redukuje upotrebu pesticida i nivo azota.

Istraživači su došli do saznanja da bi za apsolutan zaokret od veštačkog tretiranja useva ka prirodnom bilo potrebno od 16 do 33 odsto više zemlje. Ali ukoliko iz bilo kojeg razloga nismo spremni da farmerima ustupimo tolika prostranstva plodnog tla, trebalo bi da upola smanjimo bacanje hrane. Kada bismo sve postojeće uzgajivače stoke usmerili ka organskoj proizvodnji, to bi ozbiljno izmenilo našu ishranu – količina proteina dobijenih iz mesa pala bi sa 38 na 11 odsto.

Tu bi u pomoć mogle da nam priteknu mahunarke. Ne samo da grašak, pasulj, soja i kikiriki obiluju proteinima i da bi mogli da predstavljaju supstitut za one izgubljene iz mesa, već „hrane“ tlo azotom čiji bi nivo bio smanjen prestankom upotrebe đubriva koji je jedan od postulata organske poljoprivrede. Na taj način, mahunarke bi doprinele plodnosti zemljišta i rastu biljaka.

Autori izveštaja su ukazali na potrebnost upravljanja ostacima hrane i međuzavisnost pašnjaka, useva i stočnog fonda i ljudske potrošnje. Nijedna od ovih stavki pojedinačno ne vodi održivoj budućnosti na polju ishrane, ali njihovom kombinacijom bismo mogli da dostignemo taj ideal.

Ipak, pojedini naučnici izrazili su skepticizam prema ovim nalazima. Naglasili su da je teško napraviti čak i grube procene veličine svetskih poljoprivrednih sistema i kako ona varira i da je gotovo neizvodljivo prognozirati buduće nutricione potrebe stanovništva i udeo organske poljoprivrede u njihovom obezbeđivanju.

Jelena Kozbašić