Istorijski pad potražnje za energijom uz istovremeno povećanje obnovljivih izvora

Pandemija KOVID-19 izazvala je najveći šok za globalni energetski sistem kakav nije zabeležen tokom proteklih sedam decenija, a ovogodišnji pad potražnje za energijom trebao bi da umanji uticaj finansijske krize iz 2008. godine i rezultira rekordnim godišnjim padom emisija ugljen-dioksida od gotovo 8 odsto.

Foto-ilustracija: Unsplash (Asia Chang)

Međunarodna agencija za energiju (IEA) je prošlog ponedeljka objavila svoj najnoviji izveštaj „Global Energy Review“ i iznela predviđanja za 2020. godinu, uzimajući u obzir ekonomsku krizu uzrokovanu globalnom pandemijom KOVID-19. Naime, očekuje se da će potrošnja energije doživeti istorijski pad od 6 odsto u odnosu na 2019. godinu, uz istovremeno povećanje obnovljivih izvora energije za gotovo 1 odsto. Promene u korišćenju električne energije tokom sprovođenja mera ograničenja kretanja i karantina rezultirale su značajnim padom ukupne potražnje za električnom energijom, a nivo potrošnje radnim danima bio je na nedeljnim nivooima.

Uticaj krize na potražnju za energijom uveliko zavisi od trajanja i sprovođenja strogih mera suzbijanja širenja virusa. Na primer, IEA je temeljem nivoa potrošnje zabeleženih početkom aprila utvrdila da svaki mesec globalnog zastoja u svetu smanjuje godišnju globalnu potražnju za energijom za oko 1,5 odsto. Najrigoroznije mere su tako smanjile potražnju za električnom energijom za 20 odsto, pa bi se potražnja za električnom energijom u 2020. godini trebala smanjiti za 5 odsto u odnosu na prošlu godinu, što je u apsolutnim brojkama svakako najveći pad još od Velike depresije 1929. godine.

Crna godina za energetiku, ali zelena za obnovljive izvore?

Prema izvorima energije, IEA predviđa dramatičan pad potražnje za naftom (9 odsto), što je već objavljeno u ranijem izveštaju „April Oil Market Report“, kao i ugljenik (8 odsto). Potrošnja gasa je stabilnija, ali se predviđa i njegov pad za 5 odsto. Zbog toga se očekuje da će se emisije CO2 u 2020. godini smanjiti za 8 odsto, što je takođe najveći pad u istoriji – gotovo šest puta veći od prethodnog rekordnog pada od 400 miliona tona u 2009. godini, čime će se emisije vratiti na nivou iz 2010. godine. Nuklearna energija se pokazala „otpornijom“ na pandemiju jer ima prioritetni pristup mrežama u odnosu na termoelektrane. No ipak, IEA u ovoj godini predviđa i pad potrošnje nuklearne energije i to za nešto više od 2 odsto.

Unatoč krizi, obnovljivi izvori energije zadržavaju svoj rast

Foto-ilustracija: Pixabay

S druge strane, obnovljivi izvori energije trebali bi zadržati svoj rast zahvaljujući dovršetku novih projekata krajem 2019. i početkom 2020. godine. Njihov porast od 1,5 odsto u prvom tromesečju 2020. godine trebao bi se na celogodišnjem nivou spustiti na nešto ispod 1 odsto, i to zahvaljujući prioritetnom pristupu mrežama i niskim operativnim troškovima. Tri glavna razloga za to su: prvo, kad se jednom instaliraju, obnovljivi izvori energije često proizvode jeftiniju električnu energiju od klasičnih elektrana. Zatim, s ciljem potpore energetskoj tranziciji, mnogi regulatori obnovljivim izvorima energije daju prioritet u pristupu mrežama. Konačno, zahvaljujući posebno izraženoj snazi vetra i sunca u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama početkom 2020, generalno je proizvedeno više energije iz obnovljivih izvora.

Zbog svega navedenog, udeo obnovljivih izvora energije u globalnom snabdevanju električnom energijom trebao bi u 2020. godini dostići 30 odsto u poređenju s 26 odsto prošle godine. Međutim, kako svetski proizvođači opreme obnovljivih izvora energije usporavaju proizvodnju to će tokom godine uticati na smanjenje rasta instalirane snage obnovljive energije. „Još je prerano za utvrđivanje dugoročnih uticaja krize, ali energetski sektor će iz nje izaći potpuno drugačiji“, zaključio je Fatih Birol, direktor IEA-e.

Izvor: S.F./Ekovjesnik