IRENA VOJAČKOVA-SOLORANO: Zeleni klimatski fond biće najveći finansijski mehanizam

Foto: EP

Klimatske promene predstavljaju globalni problem, a obaveza je svake države da aktivno učestvuje u borbi protiv ovih promena. Srbija planira da ratifikuje Pariski klimatski sporazum najkasnije do polovine 2017. godine i da uskoro donese Zakon za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Tokom septembra 2016. godine u Privrednoj komori Srbije promovisan je početak rada na Strategiji protiv klimatskih promena. Na brojnim skupovima tokom 2015. i 2016. godine moglo se čuti da će Srbija moći da koristi međunarodne fondove za sprovođenje svojih obaveza u borbi protiv klimatskih promena, kao i određena sredstva EU. Tokom juna 2016. godine u Francuskoj ambasadi u Beogradu, savetnica stalne koordinatorke UN u Srbiji gospođa Borka Jeremić je izjavila da novi okvir razvojnog partnerstva sa Srbijom za period od 2016. do 2020. godine predviđa podršku Vladi Srbije u razvoju kapaciteta za borbu protiv klimatskih promena i upravljanju prirodnim resursima.

Državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine gospođa Stana Božović je tada istakla da je vrednost projekata koji su podržani tim programom 11 miliona dolara, od čega će u narednih 5 godina 2,2 miliona biti obezbeđeno iz globalnog fonda GEF, 5 miliona dolara iz budućeg Fonda za životnu sredinu Srbije, a ostatak od donatora.

U razgovoru sa stalnom koordinatorkom kancelarije UN u Srbiji, gospođom Irenom Vojačkovom Solorano za Energetski portal saznajemo kako se ocenjuje aktivnost Srbije u rešavanju najvećeg izazova čovečanstva.

EP: Ultimativni cilj UNFCCC (United Nations Framework Convention on Climate Change) je da se stabilizuje emisija ugljen-dioksida u atmosferu, odnosno klimatske promene se dovode u vezu sa najvećim zagađivačem, a to je industrija. Kako se prema Vašem mišljenju problem klimatskih promena reflektuje ili će se reflektovati na svetsku industriju i privredu?

Irena Vojačkova Solorano: Energetski sektor, industrija i privreda uopšte, ključni su emiteri gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i svakako predstavljaju veliki potencijal u smanjenju tih emisija i samim tim ublažavanju posledica klimatskih promena. Postizanje nacionalnih i međunarodnih ciljeva u smanjenju emisija GHG prvenstveno će se postići ulaganjima u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost, kao i adekvatno upravljanje otpadom, uključujući i reciklažnu industriju.

Prelazak na energetski efikasnije i nove tehnologije u industrijskom sektoru uz unapređenje efikasnosti samih industrijskih procesa neke su od ključnih mera koje su definisane u izveštajima koje države u razvoju podnose Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime.

Još jedan važan segment prelaska na održivi rast predstavlja i ulaganje u sektor saobraćaja, kako sa aspekta energetski efikasnijih vozila, tako i razvoja održive saobraćajne infrastrukture. S obzirom na to da su urbane sredine nosioci privrednog rasta širom sveta, održivo planiranje razvoja urbanih područja u cilju jačanja njihove otpornosti na klimatske promene takođe predstavlja aktuelni globalni trend.

Dakle, klimatske promene jesu izazov i možda najveći problem sa kojim se čovečanstvo suočava, ali istovremeno predstavljaju prekretnicu u razvoju čovečanstva i priliku da se privredni rast i razvoj učine održivim.

Foto: EP

EP: Konferencija održana prošle godine u Parizu pod nazivom COP 21 ocenjena je kao najušpesniji i najveći diplomatski događaj na kojem je postignut sporazum. Sporazum postaje važeći kada ga potpies 55 država koje emituju 55 odsto ukupne emisije štetnih gasova. Da li je realno moguće da se sprovede ovaj sporazum po Vašem mišljenju?

Irena Vojačkova Solorano: Ovaj sporazum je rezultat višegodišnjih napora međunarodne zajednice da se usvoji univerzalni multilateralni sporazum o klimatskim promenama. Nakon Protokola iz Kjotoa, kog nije usvojio dovoljan broj zemalja, kao i neusvajanja sporazuma u Kopenhagenu 2009. godine, Ujedinjene nacije i drugi globalni i regionalni partneri poput EU uspostavili su široku koaliciju razvijenih i zemalja u razvoju kako bi stvorili jedan ovako ambiciozan okvir za delovanje. Sporazum iz Pariza šalje jasan signal investitorima, preduzećima i kreatorima politika o tome da je prelazak na održive tokove proizvodnje i potrošnje neminovnost. Ono što je možda i najvažnije je činjenica da su se razvijene države obavezale da će pružiti do sada najviše pomoći u borbi protiv klimatskih promena.

Činjenica da su sporazum potpisale i SAD i Kina potvrđuje globalnu posvećenost procesu. U svrhu podrške sprovođenju Pariskog sporazuma nastao je i Zeleni klimatski fond, kao novi globalni mehanizam finansiranja mera borbe protiv klimatskih promena. Sa ambicioznim ciljevima mobilizacije sredstava od 100 milijardi dolara godišnje do 2020. godine, ovo je ujedno najveći finansijski mehanizam ove vrste do sada i uliva nadu u uspeh sprovođenja dogovorenih obaveza.

EP: Srbija je među prvim zemljama dala svoj plan nacionalne opredeljenosti gde stoji da će do 2030. godine smanjiti emisiju CO 2 u atmosferu za 9,8 odsto u odnosu na referentnu 1990. godinu. Kako ocenjujete aktivnosti Srbije u borbi protiv klimatskih promena?

Irena Vojčakova Solorano: Srbija je veoma posvećena ispunjavanju obaveza u domenu borbe protiv klimatskih promena, kako na međunarodnom planu, tako i u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji. Prioritet države je svakako usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti klime i energetike. Potpuna primena propisa iz ovih oblasti jeste značajan trošak za privredu i budžet, ali svakako neophodno i dugoročno isplativo ulaganje koje obezbedjuje konkurentnost i plasiranje proizvoda na tržištu. Usklađivanje sa propisima i jačanje neophodnih administrativnih kapaciteta ostaje i dalje osnovni izazov. Administrativni kapaciteti u oblasti klimatskih promena moraju da budu ojačani i na centralnom i na lokalnom nivou kako bi se osigurala efikasna implementacija propisa.

Srbija ispunjava svoje obaveze u domenu izveštavanja prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, a trenutno je u procesu izrade i Nacionalna strategija borbe protiv klimatskih promena koja će, nadamo se, odgovoriti na izazove i mogućnosti niskougljeničnog razvoja, a u skladu sa ambicioznim strateškim ciljevima Evropske unije. U finalnoj fazi izrade je i zakonski okvir koji će postaviti osnove za implementaciju EU sistema trgovine emisijama (EU ETS).

Sprovođenje ovog zakonskog okvira u budućnosti će značajno uticati na privredni razvoj i energetiku. Tim UN u Srbiji ceni napore koje ulaže Vlada Republike Srbije kako bi odgovorila na međunarodne obaveze u oblasti klimatskih promena. U tom duhu i novo petogodišnje partnerstvo između Vlade i UN-a predviđa niz konkretnih programskih aktivnosti koje će podržati Vladu da poboljša kapacitet svog odgovora na klimatske promene i da upravlja prirodnim resursima u skladu sa međunarodnim sporazumima. Ovom tematikom se, u okviru svojih mandata, trenutno bavi nekoliko agencija UN i to Fond Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Program UN za životnu sredinu (UNEP), Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), UNESKO, itd.

Foto: EP

EP: Šta su prema Vašim podacima najveće pretnje za čovečanstvo od klimatskih promena? Znamo da CO 2 iz antropogenih izvora ostaje vrlo dugo u atmosferi, čak i do 1000 godina, kao i da nema prirodnih procesa da se on smanji ili ukloni. Dajte nam, molim Vas, više podataka o promenama u biljnom i životinjskom svetu, vremenskim nepogodama, da li su učestalije, kakvog su kvaliteta, koje su procene za budući period?

Irena Vojačkova Solorano: Klimatske promene su globalni problem koji predstavlja pretnju kako za privredni rast i razvoj, tako i za sam opstanak čovečanstva. Na ozbiljnost posledica klimatskih promena ukazuju prvenstveno naučni podaci i činjenice Međunarodnog panela za klimatske promene, ali i drugih stručnih službi i akademske zajednice na nivou država. Sa druge strane, svedoci smo sve češćih i intenzivnijih vremenskih nepodoga koje nanose štetu poljoprivredi, infrastrukturi, ali na žalost uzrokuju i ljudske žrtve. U okviru nacionalnih izveštaja koje države podnose Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, detaljno su opisani štetni uticaji klimatskih promena na poljoprivredu, šumarstvo, vodoprivredu, zdravlje i biodiverzitet.

Porast srednje godišnje temperature imaće različite uticaje širom planete, od podizanja nivoa mora, do učestalih pojava suša, obilnih padavina, olujnih vetrova i slično. Prema klimatskim scenarijima, prostor kome pripada i Srbija karakteriše dugoročno povećanje prosečnih godišnjih temperatura, kao i dugoročno smanjenje količine padavina, uz povećanje ekstremnih vremenskih prilika, poput toplotnih talasa, suša i epizoda obilnih padavina. Ekstremni vremenski događaji, naročito suša, odnosno povećan broj sušnih dana i dana sa ekstremnim temperaturama, dominiraće budućim klimatskim uslovima.

Što se tiče štete od posledica klimatskih promena, Srbija se još od 2000. godine suočava sa periodima ekstremnih klimatskih uslova i ekstremnih vremenskih događaja koji izazivaju značajne materijalne i finansijske gubitke. Čak i bez dalje promene klimatskih uslova jasno je koliko je prilagođavanje hitno potrebno. Dva, verovatno najbitnija ekstremna klimatska događaja bila su suša iz 2012. godine i poplave iz 2014. godine. Ukupna šteta usled poplava 2014. godine procenjena je na preko milijardu i po evra, pri čemu je procenjena šteta u sektoru poljoprivrede oko 120 miliona evra.

Sa druge strane, suše koje su se dogodile u proteklih nekoliko godina verovatno su prouzrokovale najveće gubitke. Suša 2012. godine bila je posebno ozbiljna i za posledicu je imala smanjenje prinosa pojedinih kultura za oko 50 odsto, što je dovelo do ukupnih gubitaka poljoprivrede od oko 2 milijarde dolara. Izmenjeni klimatski uslovi dovešće i do značajnih promena u sastavu biljnog i životinjskog sveta planete. Vrste mogu da se prilagode na izmenjene uslove sredine, ali je za to potrebno vreme koje u ovom slučaju nemamo na raspolaganju. Samim tim, mnogim vrstama koje su osetljive čak i na male izmene klime i uslova staništa u kom žive, preti izumiranje.

Kada govorimo o odnosu klimatskih promena i zaštite prirode u Srbiji treba ukazati na činjenicu da su, pored šumskih ekosistema, među najugroženijim i ekosistemi močvara i stepa. Šume mogu promeniti svoj sastav, strukturu i distribuciju. Ove posledice će nastati pre svega usled budućeg pomeranja klimatskih zona koje će biti brže nego što su mogućnosti migracije nekih vrsta i tipova šuma. Ističe se i ugroženost planinskih staništa u skladu sa klimatskim promenama. Uzimajući da dve trećine Republike Srbije čine planinska područja, postoje vrste čije su populacije ograničene na planinske vrhove i kao takve nemaju prirodne koridore za migraciju. Ove vrste će biti među onima na koje će klimatske promene najviše uticati. Većina ovih vrsta su endemske i ako nestanu dovešće do smanjenja biodiverziteta, uključujući smanjenje genetičkog diverziteta

EP : Vaše misljenje o COP 22 konferenciji koja se održala u Maroku? Koji su glavni ciljevi ovog puta, teme, aktivnosti?

Irena Vojačkova Solorano: Konferencija u Maroku je prirodni nastavak 21. zasedanja održanog u Parizu 2015. godine. Skup će prvenstveno biti posvećen daljem stupanju na snagu Sporazuma iz Pariza, usaglašavanju pratećih dokumenata koji će olakšati primenu postignutih dogovora, kao i praćenje napretka.

Posebna pažnja biće posvećena merama prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, a države će biti dalje podstaknute na reviziju nameravanih nacionalnih doprinosa smanjenju emisija GHG, u cilju postizanja većih ambicija smanjenja. Kao i uvek, tokom zasedanja biće organizovan niz pratećih događaja na kojima će države i druge zainteresovane strane diskutovati o različitim praktičnim pitanjima vezanim za sprovođenje klimatske politike. Između ostalog, Srbija će takođe nastupiti sa pratećim događajem tokom kog će upravo biti promovisane i mere za podsticanje lokalnog razvoja otpornog na klimatske promene.

Intervju vodila: Vesna Vukajlović