IEA: Planeta više nema kapaciteta da apsorbuje CO2

Photo: Pixabay

Na planeti već postoji toliko energetskih projekata da više ne smemo sebi da dozvolimo da započinjemo nove projekte koji zagađuju okolinu a da pri tom ne prekšimo ograničenja propisana Pariskim sporazumom.

Internacionalna agencija za energiju (IEA) u svom izveštaju saopštava da je čitav „ugljenični budžet“ sveta, tj. količina štetnih materija koju možemo emitovati u atmosferu bez opasnih posledica, već potrošen i to do 2040. godine.

Fetih Birol, izvršni direktor ove agencije sa sedištem u Parizu izjavio je: „Nemamo više prostora da gradimo bilo šta što prouzrokuje emisije ugljen dioskida.“ Ovaj ekonomista tvrdi da ako želimo da ograničimo porast temperature na 2 stepena, svaki sledeći energetski projekat morao bi da bude čist, što je malo verovatno. Druga opcija da očistimo već postojeću energetsku infrastrukturu. To bismo mogli da postignemo tako što bismo podsticali elektrane da se zatvore pre vremena ili da instaliraju tehnologije koje bi im omogućile da skladište ugljen dioksid.

U svom godišnjem izveštaju koji je objavljen u utorak, agencija je analizirala trendove u energetici. Globalne emisije ugljen dioksida su stagnirale od 2014. do 2016. godine posle decenija rasta ali 2017. kao i ove godine ponovo uočavamo porast emisija. Agencija očekuje da će se emisije ugljen dioksida povećati sa 32.53 gigatona na 36 gigatona do 2040. godine. U analizi se zaključuje da je mirovanje emisija bilo više izuzetak a ne prava promena trenda i da je društvo i dalje daleko od postizanja klimatskih ciljeva.

No, ipak postoji nada. U izveštaju stoji da će udeo energije dobijene iz vetra porasti sa 4% na 12% do 2040. godine. Udeo solarne energije će od današnjih 2% dostići 10% do 2040. godine i do tada će biti povoljnija i ekonomičnija od korišćenja uglja. Hidroenergija ostaće najviše rasprostranjena čista energija i biće odgovorna za 15% proizvodnje do 2040. godine.

Izveštaj takođe ukazuje na to da se nećemo tako lako otarasiti fosilnih goriva. Ona će nastaviti da dominiraju energetskim planom jer avioni, brodovi i industrija generalno, jednostavno i dalje nisu tehnološki spremni za tranzit na čistu energiju dok potrebe sveta nastavljaju da rastu sa porastom populacije.

U izveštaju je ova organizacija izrazila i zabrinutost jer tržište nafte ulazi u novi period nepredvidivosti a najveću pretnju predstavlja povezanost energetike i geopolitike koja postaje sve zategnutija i kompleksnija.

Milan Zlatanović