Iako predstavljamo tek 0,01% živih bića, ljudi krivi za nestanak 83% divljih sisara

Foto-ilustracija: Pixabay

Novo istraživanje pokazalo je da je čovečanstvo istovremeno i beznačajan i najznačajniji faktor života na Zemlji. Beznačajan – kvantitetom, najznačaniji – uticajem.

Svetska populacija od 7,6 milijardi ljudi čini tek 0,01 odsto svih živih bića na planeti. Najveći udeo imaju biljke, čak 82 odsto. Prati ih osetno malobrojnija grupa bakterija – 13 odsto, a preostalih 5 delimo mi, ljudi, sa insektima, gljivama, ribama i životinjama.

U okeanima živi tek 1 odsto „Zemljana“ – većina se naselila na kopnu (86%) ili u zemlji – 13 odsto ukupnog broja živih organizama, uglavnom bakterije smeštene duboko ispod površine.

Ipak, iako nas u odnosu na ostatak ima prilično malo, kroz istoriju smo odgovorni za nestanak 83 odsto divljih i 80 odsto morskih sisara, 15 odsto riba i polovine biljnih vrsta, tvrde istraživači.

Saznanja naučnika otkrila su da je 70 odsto sveukupnog ptičjeg fonda na svetu – živina, a 60 odsto sisara – stoka, uglavnom svinje i goveda, 36 odsto ljudi, a tek 4 – divlje životinje.

Izraelski profesor Ron Milo izjavio je da zapanjujuće kako u dokumentarcima o divljini viđamo mnogobrojna i ogromna jata ptica različitih vrsta, a analize su pokazale da je daleko više pripitomljenih nego divljih. – Definitivno je upečatljiva nesrazmera među živim svetom na Zemlji. Kada slažem puzle sa svojim kćerkama, uglavnom je prikazan slon pored žirafe i nosoroga. Realna slika bila bi slagalica sa tri krave i kokoškom, kazao je Milo. Podstaknut rezultatima studije, Milo je odlučan da promeni svoju ishranu.

Iako smo nadmoćniji u odnosu na sva ostala bića s kojima delimo planetu, zanimljivo je da je kombinovana težina virusa, kao i crva, tri puta veća od kombinovane težine ljudi. Ribe su teže 12 puta, gljive 200, bakterije 1200, a biljke – neverovatnih 7500.

Amerikanac Pol Falkovski istakao je dve ključne tačke iz izveštaja naučnika. – Prvo, ljudi su izuzetno efikasni u izrabljivanju prirodnih resursa. Na svim kontinentima, ljudi su uklonili, ili čak iskorenili, mnoge divlje sisare kako bi sebi obezbedili hranu ili zadovoljstvo. Drugo, biomasa kopnenih biljaka preovladava na globalnom nivou, a većina je dolazi u obliku drveća, rekao je Falkovski.

Jelena Kozbašić