I zimi i leti neka (CEE)FOR-ca bude sa vama!

Vesti | Predstavljamo

Prema podacima Instituta za istraživanje energetike, potražnja za fosilnim gorivima je tokom 2018. godine na globalnom nivou skočila, izazivajući posledičan rast emisija ugljen-dioksida, bez obzira na značajan udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu planete. Povišena potražnja za energentima se pripisuje, između ostalog, i vremenskim prilikama koje su stanovništvo iz različitih krajeva sveta primorale da se u većoj meri oslanja na grejanje i hlađenje prostorija. Ugalj, nafta i gas itekako imaju svoje ekološki prihvatljive alternative za zagrevanje prostora tokom zimskih dana – a istovremeno i njegovo rashlađivanje tokom letnjih

Za korisnike koji istovremeno žele i da uštede sopstvena finansijska sredstva i da poštede životnu sredinu negativnog uticaja, toplotne pumpe predstavljaju odličnu opciju. Funkcionišu po principu „obrnutog frižidera” i „izvlače” akumuliranu toplotu iz vazduha, podzemnih voda ili zemljišta i uvećavaju je. Na taj način, velika količina energije relativno niske temperature postaje energija visoke temperature.

Glavna prednost toplotnih pumpi u odnosu na konkurenciju na tržištu uređaja za grejanje i hlađenje je ta što objekti koji ih koriste dobijaju višestruko više energije u odnosu na to koliko plaćaju. Sistem se napaja električnom energijom, a na svaki utrošeni kilovat generiše između 3,5 i 6 kW toplotne energije.

Visina investicije za toplotne pumpe

Kontaktirali smo stručnjake partnerske kompanije CEEFOR (Centar za energetsku efikasnost i održivi razvoj) s pitanjem koliko bi nas koštalo da se na ovaj način grejemo i hladimo u kući ili stanu površine 60 m2. Objasnili su nam da bi u toj situaciji najpovoljniji izbor bila toplotna pumpa vazduh-voda, a voda-voda i zemlja-voda su prikladnije za veće objekte – privatne kuće.

Photo-illustration: Pixabay

Cena preporučene toplotne pumpe od 9 kW kod nas iznosi okvirno 1.700 evra. Sa troškovima ugradnje toplotne pumpe, postavljanja podnog grejanja i uvođenja sistema za pripremu tople sanitarne vode i klimatizacije, ukupna investicija bi dostigla 7.000 evra.

Toplotna pumpa koju nam je savetovao bi, prema proračunima inženjera, na svaki utrošeni kilovat električne energije generisala 3,5 kW toplotne energije.

Rok povraćaja uloženih sredstava zavisi od energetskog razreda domaćinstva, kao i načina na koji se prethodno grejalo.

Inženjeri kompanije izračunali su vaše godišnje izdatke za grejanje u toku grejne sezone u trajanju od 180 dana, ukoliko živite u prosečno izolovanom domu već pomenute kvadrature. Od trenutnih troškova najviše zavisi koliko vam se isplati da ugradite toplotnu pumpu.

Kada uzmemo u obzir trenutnu situaciju na tržištu, najbrži povraćaj investicije instalacije toplotne pumpe ostvariće ona domaćinstva koja se greju na propan butan gas i struju. Ona će za osam, odnosno trinaest godina, da budu „u plusu”. Postoji i mogućnost skraćivanja perioda otplate investicije ugradnje toplotne pumpe kroz programiranje rada uređaja za vreme niže tarife – 0,04 €/kWh. U tom slučaju, ukupan iznos vaših računa u sezoni grejanja iznosiće 102,86 €. Period povraćaja biće skraćen na 7 godina, ukoliko se grejete na propan butan gas, odnosno na 11 godina, ukoliko se grejete na električnu energiju.

Ipak, s obzirom na to da i cene drugih energenata skaču, pitanje je trenutka kada će naša tabela u prilogu da „zastari” – a vaš period otplate uloženih sredstava, ako se grejete na pelet, na primer, da se drastično skrati.

Druge prednosti toplotnih pumpi

Naravno, ušteda je tek jedan od motiva energetske tranzicije domova, te ne bi trebalo zanemariti ni ostale pogodnosti toplotnih pumpi.

Tihe, potpuno automatizovane i lake za upravljanje, u zavisnosti od režima, mogu da se upotrebljavaju i kao toplotni i kao rashladni aparati, a sve je više zastupljena njihova upotreba i za pripremu tople sanitarne vode.

Povrh toga, održavanje je nepotrebno. Proizvođači naglašavaju da uvođenjem toplotnih pumpi dim, pepeo i loženje padaju u zaborav, kao i „curenje” i kondenzacija na kotlovima. Nema brige i dodatnih izdataka za priključak, brojila i rezervoare, a pred zimu nema potrebe za pravljenjem zaliha bilo kakvog energenta. Imaju dug radni vek.

Uz primenu adekvatnih mera energetske efikasnosti, korisnost toplotnih pumpi se povećava.

Imaju pozitivan uticaj i na kvalitet vazduha, snižavajući emisije ugljen-dioksida i do 50 odsto u odnosu na grejanje na bazi naftnih derivata.

Priredila: Jelena Kozbašić

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala PRIRODNI RESURSI, mart-maj, 2020.