I baobab uskoro na listi ugroženih vrsta

Svet | Klimatske promene

Plod baobaba
Foto: pixabay

Prema nedavno objavljenom izveštaju devet od trinaest afričkih najstarijih baobaba umrlo je u poslednjoj deceniji. Ovo drveće koje je bilo starosti između 1100 i 2500 godina postalo je žrtva klimatskih promena. Naučnici smatraju da je porast temperatura, ili ubio drveće direktno ili ih je načinio slabijim i podložnijim negativnim efektima suše, bolesti, vatre i vetra.

Postoji devet vrsta baobab drveta u svetu. Jedno raste u Africi (vrsta koja dostiže najveće visine i naveću starost), šest vrsti raste na Madagaskaru, jedno na Srednjem istoku i u delovima Azije i jedno u Australiji. Vrsta koja raste u Africi, najprepoznatljivije baobab drvo, dobilo je ime po francuskom botanisti Mihaelu Adansonu koji je prvi načinio opis ovog drveta u Senegalu.

Afrički baobab je neverovatna vrsta. Ne samo zbog svoje veličine i životnog veka već zbog načina na koji raste, iz više spojenih stabala. U prostoru između stabala nalazi se šupljina i to je specifično samo za ovu vrstu.
Pošto baobab proizvodi samo svetle prstenove, istraživači su pomoću ugeljnikovog izotopa uspeli da datiraju najstarije drvo (koje je sada mrtvo) i zaključili su da je bilo staro više od 2500 godina.

Baobab takođe ima više od 300 namena. Lišće, bogato gvožđem, nakon kuvanja može da se jede kao spanać. Od semenja drveta može da se napravi zamena za kafu kao i ulje za kuvanje i kozmetiku. Pulpa ploda baobaba ima šest puta više vitamina C nego narandža.
Lokalne zajednice od pulpe voća prave sok, džem pa čak i pivo. Izdanci mlade biljke mogu da se jedu sirovi kao šargarepa. Cvetovi su takođe jestivi. Od korenja pravi se crvena boja a od krošnje konopci i korpe.
Baobab takođe ima i lekovita svojstva a njihova šuplja stabla domoroci koriste za skladištenje vode. Krošnje baobaba stvaraju dragoceni hlad i često su mesto za tržnice u ruralnim selima. Treba napomenuti da proizvodi od baobaba donose kapital lokalnim zajednicama. Drvo baobaba takođe igra veliku ulogu u kulturnom životu ovih zajednica i ključan je deo mnogih afričkih usmenih predanja. Ovo drvo se čak pojavljuje i u Malom princu, najpoznatijoj knjizi francuskog pisca Antoana de Sent-Egziperija.

Baobab nije koristan samo ljudima. Oni su ključni deo ekosistema u suvim Afričkim savanama. Oni čine zemljište vlažnim i bogatim neophodnim nutritijentima. Takođe sprečavaju eroziju tla. Važan su izvor hrane i zaklona za mnoge vrste divljih životinja poput ptica, guštera, majmuna pa čak i slonova, koji u sušnim periodima dobijaju neophodnu vlagu iz kore njihovih stabala.

Ono što je bitno znati jeste da se ovo drvo može kultivisati i to su zajednice Zapadne Afrike radile generacijama. Ljudi su uglavnom obeshrabreni činjenicom da mu je potrebno 15 do 20 godina da rodi plodove, ali ono što ne znaju je da ako se nakalemi može dati plovode nakon samo pet godina.

Izumiranje ove drevne vrste bilo bi velika šteta kako po ekosisteme, lokalne zajednice i njihovu kulturnu tradiciju i zato se nadamo da će naučnici i donosioci odluka naći način da ovu korisnu vrstu sačuvaju.

Milan Zlatanović

Izvor: independent