U Japanu se održava višedecenijska loša navika – svi artikli, od pojedinačno upakovanih banana, kolačića i kuvanih jaja do krupnijih proizvoda, pakuju se u plastičnu ambalažu i tako prodaju. Trgovci na malo smatraju da nije moguće garantovati visok nivo bezbednosti hrane u lancu snabdevanja ukoliko ta hrana nije zaštićena slojem plastike oko sebe.
Pored toga, Japanci učestalo i, čini se, bez zadrške koriste plastične kese, čak 17 puta više od Britanaca, iako Japan ima samo dvostruko više stanovnika.
Preciznije, od 540 milijardi plastičnih kesa, koliko se proizvodi na svetskom nivou, u Japan stiže 30 milijardi.
Izveštaj Ujedinjenih nacija za 2018. godinu ukazao je na još jednu kontradiktornost – Japan u odnosu na ostatak sveta generalno stvara najmanju količinu otpada po glavi stanovnika, dok istovremeno proizvodi najviše plastičnog otpada.
Uzrok ove japanske opsesivne potrebe da svaki pojedinačni artikal pronađe svoje mesto u plastičnom pakovanju mnogi objašnjavaju kroz potrebu da na taj način zadovolje potrebe kupaca i osiguraju visoki standarda koji se očekuje.
Pročitajte još:
S druge strane, organizacija sistema za reciklažu u ovoj ostrvskoj zemlji je za svaku pohvalu. Pre svega, Japanci su upućeni na reciklažu i ponovnu upotrebu kroz nacionalnu mantru: „Smanjite, ponovo upotrebite, reciklirajte“. Za izbacivanje određenih kategorija otpada precizno su definisano dani, naročito kad je reč o opasnom otpadu za čije sprovođenje postoji poseban režim. Takođe, jasno su koncipirana uputstva za pravilno odvajanje otpada i reciklažu. Iako većina stanovništva očekuje da plastični otpad koji odvajaju ima svoj udeo u reciklaži, to zapravo nije tako jednostavno.
Japan godišnje proizvede oko 9 miliona tona plastičnog otpada, pri čemu prati Sjedinjene Američke Države koje su tokom 2017. stvorile čak 35 miliona tona otpada, od kojeg je reciklirano manje od 10 odsto.
Zvanična stopa reciklaže plastike u Japanu iznosi oko 85 odsto, ali to ne znači da je sva ta količina spremna za ponovnu upotrebu, odnosno za pravljenje novog proizvoda. Deo otpada se reciklira, a deo, čak 56 odsto se spaljuje i koristi za proizvodnju energije, stvarajući velike količine ugljen-dioksida.
Japan je bio jedan od najvećih svetskih izvoznika plastičnog otpada, pri čemu je slao više od milion tona otpada u druge zemlje, među kojima su bile Kina, Tajvan, Malezija i Tajland. U tom slučaju, nije moguće sa sigurnošću tvrditi kakav je tretman otpada u zemlji u koju se izvozi, odnosno u kojoj meri se reciklira i koliko je bezbedan za zdravlje ljudi i okolinu. Otkako je Kina zabranila uvoz otpada, Japan ima sve veći problem sa nagomilavanjem sopstvenog otpada u skladištima. To je glavni razlog zašto se celokupni sakupljeni otpad ne reciklira već se termički obrađuje za proizvodnju energije – ima ga previše.
Na lokalnom nivou, pitanje tretiranja plastičnog otpada izdejstvovalo je odgovarajuće mere u pojedinim oblastima, što svakako nije dovoljno.
Ipak, Japan se prošle godine obavezao da će smanjiti plastiku za jednokratnu upotrebu, kao i da će reciklirati 60 odsto ambalaže do 2030. godine, a vlada je nedavno uvela obaveznu naknadu u iznosu od 3 do 5 jena (3 do 5 centi) za kupovinu svake plastične kese u trgovinskim objektima, te se čini da je prava borba protiv plastičnog otpada zarad očuvanja životne sredine zaista počela i u ovoj zemlji.
