Gvožđe – najčešći otpad koji se uvozi u BiH

U Bosnu i Hercegovinu nije dozvoljen uvoz otpada radi deponovanja, već samo za preradu ili energetsku iskoristivost i u tom smislu najviše se uvozi gvožđe za pretapanje, rekli su za CAPITAL u Upravi za indirektno oporezivanje (UIO) BiH.

Foto-ilustracija: Pixabay

Pored gvožđa, koje se uvozi radi pretapanja u pogonima „Arcelor Mittala“ u Zenici, najčešće se uvozi i otpadni papir za preradu u novi, u pogonima firme „Natron-Hayat“ u Maglaju.

Prošle godine je uvezeno otpadno gvožđe vredno 5,5 miliona (2,75 miliona evra), a za prvih šest meseci ove godine u vrednosti većoj od 2,5 miliona konvertibilnih maraka (1,25 miliona evra).

U UIO su rekli da su unazad nekoliko godina proizvođači cementa u BiH, prateći privredna kretanja i dobre prakse u Evropskoj uniji, zatražili i dobili dozvolu za spaljivanje energetski iskoristivog otpada, koji koriste u svojim pećima radi uštede, odnosno jer je jeftiniji od uglja kao klasičnog goriva.

U tom smislu je počeo i uvoz robe koja se klasifikuje kao „otpaci, strugotina, ostaci od plastičnih masa i ostalo“. U BiH je takve robe u prošloj godini uvezeno u vrednosti preko četiri miliona maraka (dva miliona evra).

Uvoz otpada u BiH dozvoljen je svakoj firmi koja ispuni uslove za to, propisane zakonima o upravljanju otpadom u Republike Srpske i Federacije BiH, u skladu sa Bazelskom konvencijom, čiji je potpisnik i BiH.

Foto-ilustracija: Pixabay

„UIO je sprovedbeni i kontrolni organ. Dakle, ako uvoznik ima važeću dozvolu od nadležnog entitetskog ministarstva, Uprava proverava usklađenost predmetne robe sa priloženom dokumentacijom“, rekao je načelnik Odeljenja za komunikaciije i međunarodnu saradnju UIO Ratko Kovačević.

Što se tiče otpada u Dravaru i Grahovu, Kovačević je istakao da je firma „Krom reciklaža“ iz Drvara uvezla u ovoj godini 294.547 kilograma otpada koji se svrstava pod „otpad od najlona i drugih poliamida, ostalo“ u vrednosti od 16.126 konvertibilnih maraka (oko 8.000 evra).

„Treba napomenuti da carinska tarifa BiH pruža mnogo mogućnosti za svrstavanje otpada, a da nadležna entitetska ministarstva ne dostavljaju UIO informaciju kome su i za koji otpad izdali dozvolu za uvoz“, istakao je Kovačević.

Autorka: Svjetlana Šurlan

Izvor: Capital.ba