Gubitak kiseonika u okeanima – opasnost za živi svet

Foto-ilustracija: Unsplash (Das Sasha)

Već ugroženi globalnim zagrevanjem, povišenim nivom kiselosti i prekomernim izlovom ribe, okeani su takođe izloženi i pretnji od značajnog gubitka kiseonika. To potvrđuje najnovije istraživanje Međunarodna unija za očuvanje prirode (International Union for Conservation of Nature – IUCN) objavljeno 7. decembra.

Izveštaj o smanjenju koncentracije kiseonika u okeanima temelji se na radu 67 stručnjaka i predstavlja najvažnije dosadašnje istraživanje o ovoj još uvek nedovoljno istraženoj pojavi.

IUCN ističe zaključak istraživača da gubitak kiseonika u okeanima „predstavlja rastuću pretnju ribolovu, a posebno određenim grupama morskih vrsta poput tuna, sabljarki i morskih pasa“, pa se poziva na svoj crveni popis ugroženih vrsta. „U okeanima je sve manje kiseonika, a kako se sve više zagrevaju, znatno je ugrožena osetljiva ravnoteža morskog života“, upozorava generalna direktorka IUCN-a dr Gretel Agilar.

„Kako bismo ograničili gubitak kiseonika u okeanima, zajedno s drugim dramatičnim dejstvima klimatskih promena, svetski rukovodioci se moraju obavezati na trenutno i značajno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte“, istakla je Agilar na UN–ovoj konferenciji COP25 u Madridu.

Uzrok su dve pojave

Smanjena količina kiseonika u vodi je uglavnom posledica dva fenomena: eutrofikacije (cvetanja vode), odnosno razmnožavanja određenih biljaka, obično algi, zbog gubljenja hranjivih sastojaka s kontinenata i taloženja azota iz upotrebe fosilnih goriva i zagrevanja okeanskih voda usled klimatskih promena, dok okeani apsorbuju deo emisija gasova staklene bašte uzrokovanih ljudskim uticajem. Nivo kiseonika u okeanima se između 1960. i 2010. smanjio se za oko 2 odsto, navodi se u izveštaju IUCN-a. Ako emisije nastave da rastu trenutnom brzinom procenjuje se kako bi okeani mogli izgubiti dodatnih tri do četiri posto svojih zaliha kiseonika do 2100. godine, „s tim da je većina tog gubitka koncentrisana u prvih 1.000 metara vodenog stupca, gde su bogatstvo i brojnost vrsta najveći“. Oko 700 lokacija širom sveta, često na obalama i u poluzatvorenim morima, ugroženo je niskim nivoom kiseonika u poređenju sa svega 45 tokom šezdesetih godina! „Tokom istog razdoblja, površina anoksičnih voda u svetskim okeanima, odnosno područja potpuno osiromašena kiseonikom, povećala se 4 puta“, navodi se u izveštaju.

Promenjena ravnoteža

Foto-ilustracija: Unsplash (Jeremy Bishop)

Ovo smanjenje količine kiseonika u okeanima „već je počelo da menja ravnotežu morskog života, favorizujući vrste tolerantne na hipoksiju (mikrobi, meduze i neke lignje), na štetu osetljivih vrsta, odnosno mnogih morskih vrsta, većinom riba, tvrdi se u izveštaju IUCN-a. Određena područja okeana bogata ribom koju konzumiraju ljudi duguju svoje postojanje okeanskim strujama bogatim hranjivim česticama, ali su zato siromašne kiseonikom, što ih čini „posebno osetljivim na promene, čak i minimalne“, tvrde autori izveštaja. Neke vrste koje su ključne za ribolov i prehranu ljudi, poput tuna, sabljarki i morskih pasa, takođe su „posebno osetljive na nizak novo kiseonika zbog svoje veličine i velikih energetskih potreba“. Ove vrste mogu da migriraju u „sve ređe površine morskih voda bogatih kiseonikom“ i tako postanu izloženije izlovu.

Takođe, ističe se posledična ugroženost drugih morskih vrsta, poput onih koje žive na morskom dnu – algi, makroalgi, korala, morskih trava, mangrova, ali i riba, planktona i morskih sisara, tvrdi IUCN uz napomenu kako je ponekad vrlo teško izmeriti sve uticaje. Iako smanjenje kiseonika u okeanima i posledice toga još uvek nisu dovoljno istražene, IUCN ističe veliku zavisnost priobalnog stanovništva i generalno svetske ribolovne industrije o okeanima, posebno u zemljama u razvoju.

Izvor: S.F./Ekovjesnik