Grčka traži samit od EU zbog turskog broda za istraživanje nafte i gasa

Vesti | Svet | Goriva | Gas

Grčka je zatražila hitan samit Evropske unije o Turskoj, objavila je 11. avgusta kancelarija grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa posle dolaska turskog broda za istraživanje nalazišta nafte i gasa u spornu zonu u istočnom Sredozemlju, što je ponovo pojačalo tenzije između dve zemlje. Predsednik Turske je rekao da neće ograničiti istraživanja samo na priobalne delove, ail je izrazio spremnost da spor rešava dijalogom.

Grčka i Turska su rasporedile ratne brodove u istočnom Sredozemlju, gde je Turska ponovo poslala brod za istraživanje energetskih resursa. Grčka kaže da se ta oblast preklapa s njenim epikontinentalnim pojasom.

Grčka Ratna mornarica je 11. avgusta lokalizovala turski brod jugoistočno od ostrva Krita, a prati ga turska flotila uz nadzor grčkih ratnih brodova.

Foto-ilustracija: Unsplash (Dylan Alcock)

Atina je ocenila da Ankara ugrožava mir slanjem istraživačkog broda što je „nova ozbiljna eskalacija“ i ukazala na „destabilizirajuću ulogu“ Turske.

„Grčka neće prihvatiti nikakvu ucenu i braniće svoj suverenitet i svoja suverena prava“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova 10. avgusta posle hitnog sastanka šefova Oružanih snaga, pozivajući Tursku „odmah da prekine sa ilegalnim akcijama koje podrivaju mir i stabilnost u regionu“.

Šef evropske diplomatije Žozep Borel izarzio je veliku zabrinutost zbog toga što je Turska nastavila istraživanja u Sredozemlju i rekao da se pomorske granice moraju definisati kroz dijalog i pregovore, a ne jednostrane akcije i mobilizaciju pomorskih snaga.

„Najnovija pomorska mobilizaja u istočnom Sredozemlju dovešće do većeg antagonizma i nepoverenja“, navodi se u saopštenju Borela od 9. avgusta.

Turska je ranije navela da će brod obavljati seizmička istraživanja od 10. do 23. avgusta u velikoj zoni između Krita – na jugu Grčke, i Kipra – u istočnom delu Sredozemnog mora.

Nedavni pronalasci prirodnog gasa i planova za sprovođenje bušenja u istočnom Sredozemlju dovelo je do novog porasta tenzija. U središtu spora je kako se računa epikontinentalni pojas primorske države i da li ostrva treba da se uračunaju. Turska smatra da ne treba, a stav Grčke je da se time krši međunarodno pravo. Grčka ima oko 6.000 ostrva i grebena u Egejskom i Jonskom moru, od kojih je više od 200 naseljeno.

Turska ne odustaje od istraživanja, ali spremna za dijalog

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je 10. avgusta upozorio da Turska neće ograničiti svoja morska istraživanja samo na priobalne delove, ali je osim toga zvučao pomirljivo.

„Spojimo se kao Mediteranske zemlje, nađimo formulu koja je prihvatljiva za sve, koja štiti svačija prava. Mi smo uvek tu i spremni za rešenje sporova kroz dijalog na fer osnovi. Nastavićemo da primenjujemo sopstvene planove (u istočnom Sredozemlju) i na polju diplomatije dok ne prevlada zdrav razum po ovom pitanju“, rekao je on u televizijskom obraćanju.

Turska je u julu saopštila da suspenduje svoje operacije istraživanja u istočnom Sredozemlju, što je viđeno kao vrsta smirivanja situacije.

Međutim, 6. avgusta Grčka i Egipat su potpisali sporazum o demarkaciji pomorskih granica i ekskluzivnim ekonomskim zonama za prava na traganje za naftom i gasom, što je Ankara osudila.

Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew Waring)

Sličan sporazum Turska je 2019. potpisala sa libijskom vladom u Tripoliju, što je izazvalo bes Grčke, Kipra i Egipta koji smatraju da taj sporazum krši njihova ekonomska prava u Sredozemlju. EU je navela da taj turski sporazum sa Libijom predstavlja kršenje međunarodnog prava i preti stabilnosti u regionu.

Egipatski ministar spoljnih poslova Sameh Šukri je posle potpisivanja sporazuma rekao da su „egipatski-grčki odnosi presudni za održavanje bezbednosti i stabilnosti u regionu istočnog Mediterana i za suzbijanje pretnji izazvanih neodgovornom politikom koja podržava ekstremizam i teror“ što se odnosi na podršku Ankare vladi u Tripoliju.

Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias ocenio je sporazum Egipat-Grčka kao „primeran sporazum“. Međutim, ni jedan od dvojice ministara nije otkrio nikakve detalje sporazuma. „To je potpuna suprotnost ilegalnom, nevažećem i pravno nepostojećem memorandumu o razumevanju Turske i Tripolija“, dodao je Dendias.

NATO saveznici i susedi Grčka i Turska decenijama su u sukobu oko niza pitanja, uključujući pomorske granice i bile su na ivici rata tri puta od sredine 1970-ih, uključujući jednom oko prava na istraživanje nafte u podmorju.

Izvor: Beta, EurActiv.rs