Grčka će zatvoriti poslednju elektranu na ugalj 2025. godine

Vesti | Ugalj

Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Jaeger)

Grčka će 2025. godine zatvoriti svoju poslednju elektranu na ugalj, tri godine pre nego što je prvobitno planirala. „Opraštamo se od ere uglja“, reka je za portal Euraktiv Grčka državna sekretarka za energetiku Aleksandra Sduku.

Grčka javna elektro-energetska korporacija DEN, najveća energetska kompanija u zemlji, saopštila je da odustaje od planova da do 2028. godine koristi termoelektranu Ptolemaida 5, koja je još u fazi izgradnje.

Umesto toga, ta elektrana na lignit u istoimenom gradu na severu zemlje će 2025. godine preći na prirodni gas, saopštila je korpopracija DEN, u kojoj država ima 51 odsto vlasništva.

Korporacija DEN je i pre prošlonedeljnog saopštenja, izazvala pažnju javnosti i nadmašila sva očekivanja svojom prvom zelenom obveznicom, što je tumačeno i kao znak odlučnosti da krene u energetsku transformaciju.

Za razliku od zelenih obveznica u drugim članicama EU, hartije koje je izdala korporacija DEN nisu vezane za specifična ulaganja u obnovljive izvore kao što su vetro-parkovi ili solarne farme, već treba da pomognu kompaniji da brže dostigne ciljeve u smanjenju emisije CO2.

Korporacija se obavezala da će do 2022. godine smanjiti emisiju za 40 odsto, a da će u suprotnom investitorima isplatiti platiti kaznenu kamatu od čak 50 baznih poena.

„Gašenje svih elektrana na lignit do 2025. godine, ranije od originalnog plana, označava ulazak Grčke u klub zemalja koje u potpunosti prihvataju čistu energiju, i ujedno potvrđuje transformaciju DEN u modernog energetskog igrča u Evropi“, rekla je Aleksandra Sduku.

„Opraštamo se od ugljenog doba i radujemo novom periodu razvoja zemlje u znaku obnovljive energije i sa visoko konkurentnim potencijalom“, dodala je Sduku.

Grčki premijer Kirijakos Micotakis obećao je u septembru 2019. godine da će do 2028. u potpunosti okončati zavisnost zemlje od lignita, najavljujući i da će do 2023. biti zatvorene sve termolektrane na ugalj, sa izuzetkom jedne.

Ipak, odricanje DEN od uglja u prvom je redu ekonomski motivisano. Vlada Grčke je pre dve godine muku mučila da pronađe kupce za tri elektrane na ugalj iz sastava DEN, koja je beležila gubitke od oko milijardu evra godišnje, delom i zbog velike zavisnosti od uglja.

Korporacija DEN već je ranije potvrdila nameru da do 2023. zatvori gotovo sve termoelektrane, a aktivisti su izrazili sumnju i da će elektrana Ptolemaida 5, koja tek treba počne da radi 2022. godine, uopšte sagorevati ugalj.

Foto-ilustracija: Pixabay

„DEN je konačno shvatila da je uzalud potrošila milijarde na Ptolemaidu 5 i izazvala neopisivu štetu zdravlju ljudi i grčkoj privredi“,  ocenio je Mahi Sideriu iz kampanje Evropa bez uglja.

Aktivisti, međutim, sada posvećuju pažnju i planovima da se ta termoelektrana preusmeri sa uglja na prirodni gas.

„Činjenica da treći po veličini provođač lignita u EU napušta ugalj govori sve što treba da znate o stanju te industrije. Sada DEN treba da posveti punu pažnju ogromnom potencijalu zemlje u obnovljivim energijama. Bivše rudarske zadejdnice zaslužuju daleko bolje nego da ponovo budu vezane za fosilna goriva, poput zemnog gasa“, rekao je Sideriu.  

„Stalni rast cene CO2 pojačava pritisak na termoelektrane na ugalj širom Evrope, ali  prelazak sa uglja na gas nije rešenje“, ocenio je Dimitris Cekeris iz grčkog ogranka Svetske fondacije za prirodu (WWF).

„Fosilni gas je u istom položaju u kakvom je pre 15 godina bio ugalj i suočiće se u nastupajućim godinama sa sličnom krizom ‘nasukane imovine’. Moramo da uključimo i održive alternative, a ne još više fosilnih goriva. Fosilno gorivo ne sme biti tog plana“, naglasio je Cekeris

Grčka je donedavno u energetskoj tranziciji važila za crnu ovcu u EU, i učestalo se konfrotirala sa evropskim institucijama i ekološkim organizacijama zbog svog insistiranja na upotrebi uglja u proizvodnji struje.

Međutim, u toj zemlji već opada učešće lignita u ukupnoj proivodnji struje i u 2020. godini iznosilo je, prema zvaničnim podacima, između 5 odsto i 20 odsto, a još pre pet godina ugalj je u energetskom miksu Grčke učestvovao sa 40 odsto do 50 odsto.

Izvor: Euroactiv/Beta