Gotovo jednako CO2 sada i pre 3,3 miliona godina – i zašto to zabrinjava?

Vesti | Svet | Održivi razvoj

Foto-ilustracija: Pixabay

Poslednji put kada su emisije ugljen-dioksida (CO2) na Zemlji bile otprilike jednake današnjim, bilo je za 3 do 4 Celzijusova stepena toplije, a nivo mora za 20 metara viši, što je bilo pre oko 3,3 miliona godina.

Prema najnovijim saznanjima, trenutni tempo proizvodnje ovog štetnog gasa mogao bi uskoro da nas odvede još dublje u istoriju naše planete – i to 15 miliona unazad kada ljudi u današnjem obliku Homo sapiens nisu ni postojali, već su hominidi tek počeli da se razvijaju od orangutana.

Istraživanje koje je sproveo tim naučnika sa univerziteta u Sauthemptonu (Ujedinjeno Kraljevstvo) otkrilo je da bismo u narednih pet godina mogli da premašimo koncentraciju CO2 u atmosferi od 427 delova na milion (parts per million – ppm). Posmatrajući njegov dosadašnji rast za oko 2,5 ppm godišnje, u bliskoj budućnosti bićemo potencijalno suočeni sa uslovima koje naša vrsta nije iskusila.

Sadašnje vrednosti CO2 iznose 415 ppm što je slično onima u pliocenu (između 380 i 420 ppm), geološkom razdoblju koje se proteže od 5,33 miliona do 2,58 miliona godina ranije. Njemu je prethodio miocen! Iako je on daleko iza nas, usled industrijalizacije, mogao bi istovremeno da bude i naša budućnost. Tokom miocena, ledene ploče su bile još manje, a nivo mora viši.

Povrh toga, Svetska meteorološka organizacija nedavno je upozorila postoji 20 odsto šanse da do 2025. godine prekoračimo kritični prag zagrevanja od 1,5 Celzijusova stepena. To znači da je ispunjenje Pariskog sporazuma još ozbiljniji izazov za čovečanstvo nego što se prethodno verovalo.

Jelena Kozbašić