Gorivo budućnosti u Hrvatskoj – vodonik

Vesti | Region | Održivi razvoj

Foto: Ministarstvo zaštite okoline i energetike RH

Uz podršku Ministarstva zaštite okoline i energetike juče, 10. oktobra, u Ininoj poslovnoj zgradi je održan poslovni skup „Vodonik u Hrvatskoj“ na kojem su vodeći evropski i domaći stručnjaci u ovom području govorili o prilikama Republike Hrvatske, Ine i celokupne domaće privrede kada je u pitanju uvođenje vodoniikovih tehnologija i mogućnosti korištenja vodonika.

Upotreba vodonika kao pogonskog goriva može značajno doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i poboljšanju kvaliteta vazduha i smanjenju buke, naročito u urbanim sredinama. Zbog toga, vodonik uz potporu Evropske komisije sve aktivnije ulazi u sve vidove prometa (drumski, pomorski, železnički) i spreman je za snažan iskorak na tržište Evropske unije.

„Vodonik postaje sve važnija tema vezana za niz sektora u Evropskoj uniji. U sektoru prometa su napravljeni najznačajniji pomaci u Hrvatskoj u poslednjih nekoliko meseci, a bez čistog prometa nema ni klimatske neutralnosti u EU do 2050. godine. Smatramo da je razvoj infrastrukture za alternativna goriva snažan podsticaj za vodonik koji će se nakon toga lakše primenjivati kao izvor energije i u drugim sektorima. Zbog toga smo u Ministarstvu podržali Deklaraciju o vodoniku koju smo potpisali tokom austrijskog presedanja Veća EU u septembru 2018. godine.“, istakao je ministar zaštite okoline i energetike dr sc. Tomislav Ćorić.

Sandor Fasimon, predsednik Uprave Ine, naglasio je kako: „Vodonik kao ekološko gorivo sutrašnjice predstavlja priliku o kojoj moramo razgovarati, ali da bismo je iskoristili moramo biti deo mreže.“

Bart Bibajk, izvršni direktor Zajedničkog preduzeća za gorivne ćelije i vodonik (FCH JU), vodeće organizacije kroz koju Evropska komisija unapređuje upotrebu vodonikovih tehnologija, upoznao je skup sa statusom vodonika i gorivnih ćelija u Evropi i potencijalima u Hrvatskoj, a profesor Frano Barbir s Fakulteta elektronike, mašinstva i brodogradnje u Splitu, koji istovremeno učestvuje u rukovodećim telima FCH JU-a i Međunarodnog udruženja za energiju iz vodonika, istakao je da vodonik više nije naučna fantastika već zauzima sve važniju ulogu u snabdevanju energijom. „Vodonik i gorivne ćelije koje od vodonika proizvode električnu energiju, imaju prednost nad baterijama u težim vozilima i vozilima kojima je potrebno da imaju veći doseg, kao što su autobusi, kamioni, vozovi i brodovi. U svetu i Evropi se uvode vozila na vodonik i Hrvatska bi trebalo da se uključi u te trendove.“, zaključio je profesor Barbir.

Ministarstvo zaštite okoline i energetike učestvuje u svim ključnim inicijativama Evropske unije vezanima za vodonik i je potpisnik Deklaracije o vodoniku (Linc, 2018.) i Deklaracije o održivoj i pametnoj plinskoj infrastrukturi (Bukurešt, 2019.). Također, uključeno je u rad inicijative „Hydrogen Energy Network“, koja okuplja sve države članice, a vezana je za korištenje vodonika u energetici.

Značenje vodonika prepoznato je i u tom smislu što je vodik uvršten u Nacrt „Strategije energetskog razvoja Republike Hrvatske do 2030. godine s pogledom na 2050. godinu“, kao i u Nacrt „Integriranog energetskog i klimatskog plana“ koji je u fazi dovršetka.

Izvor: Ministarstvo zaštite okoline i energetike RH