Globalno zagrevanje utiče i na domovinu Deda Mraza

Vesti | Svet | Klimatske promene

Foto: pixabay

Laponija okupira srećno mesto u našoj imaginaciji kao zimska zemlja čuda gde žive irvasi, patuljci i Deda Mraz.

Prava Laponija se, doduše, suočava sa sve mračnijom stvarnošću usled klimatskih promena.

Pored toga što je to ime Švedske i Finske provincije, Laponija je engleski naziv za region iznad Arktičkog kruga koji se proteže preko Norveške, Švedske, Finske i Rusije.

Nova istraživanja su ukazala na disproporcijalno povećanje temperatura u ovom regionu, gde temperature rastu duplo brže nego što je globalni prosek.

Rovaniemi, administrativni glavni grad Finske provincije Laponije uradio je odličan posao kapitaliziranja ove oblasti proglasivši je rodnim mestom Deda Mraza, gde se on može posetiti 365 dana u godini. Doduše, Deda Mraz je ovde pridošlica, s obzirom da je njegova rezidencija izgrađena tek 1950. godine. Ovaj čitav region je dom narodu pod nazivom Sami. Zbog svojih niskih temperatura većina Laponije čini netaknutu diljinu, i upravo ta divljina pruža Sami ljudima priliku da se bave tradicionalnim uzgojem irvasa.

Kako se temperature povećavaju i počinju da utiču na netaknutu okolinu, budućnost i prosperitet svih stanovnika Laponije, od Sami ljudi do Deda Mraza je ugrožena.

Dr Stefani Lefrer je stručnjak za ponašanje irvasa i došla je u Laponiju pre 18 godina. Od tada, kaže, primetila je dramatične promene u vremenskim šablonima koje ostavljaju velike posledice na faunu.

„Na mom prvom terenu, 300 km iznad Arktičkog Kruga, 31. oktobra bilo je minus 20 stepeni, to se više ne dešava, u poslednje vreme na jugu Finske imamo takozvani crni božić, tj. božić bez snega.“

Temprature u Finskoj podigle su se za 2 stepena celzijusovih od sredine XIX veka. „Zabrinuta sam kao naučnik ali kao i individualac koji je fasciniran arktikom“, rekla je Dr Lefrer.

Ove promene su naročito problematične za one koji razumeju ove predele najbolje, Sami ljude. Njihova čitava kultura fokusira se na prirodu i irvase ali danas samo 10 posto populacije se bavi uzgojem Irvasa. Nepredvidivi vremenski uslovi, tj. kiša koja je zamenila sneg u najhladnijim mesecima, dovode do toga da se na zemlji formira sloj leda. S obzirom da se irvasi prehranjuju lišajevima koji inače preživljavaju ispod tankog snežnog prekrivača ove promene onemogućavaju im da dođu do izvora hrane. Dešavalo se da izumiru čitava krda samo zato što nisu mogli da se prehrane. Oni se oslanjaju na njih za mesto, kožu, proizvode od rogova i prevoz, i sa njima ne bi izumrla samo vrsta nego i čitava kultura.

Nisu samo Sami ljudi ugroženi promenom klime. Na severu Finske, turizam je osnova regionalne ekonomije, ali porast temperatura prete da naruše sliku „zimske zemlje čuda“. Kasna pojava snega neophodnog za zimske aktivnosti i sve veća nepredvidivost vremenskih uslova predstavljaju nove izazove za finski turizam. Neke agencije pokušavaju da diverzifikuju svoje ponude tako što uključuju i letnje aktivnosti zimi. Postoje osnovani strahovi da će globalno zagrevanje ugroziti glavnu privredu ove regije, a naročito pojave „crnog božića“ i da domovina Deda Mraza više neće biti zimska atrakcija.

Milan Zlatanović