Globalno zagrevanje – pokretač najvećih poplava poslednjih 500 godina

Foto-ilustracija: Unsplash (Milind Ruparel)

Godišnja šteta uzrokovana rečnim poplavama u svetu procenjuje se na više 100 milijardi dolara i nastavlja da raste. Analiza 500 godina istorijata poplava na evropskim prostorima ukazuje na globalno zagrevanje kao jednog od glavnih pokretača.

Velika međunarodna studija na Bečkom tehnološkom univerzitetu (TU Wien), pod rukovodstvom hidrologa prof. Guntera Blušla, pokazala je da su u protekle tri decenije Evropu pogodile najveće poplave poslednjih 500 godina. Studija, koju su radile 34 istraživačke grupe prvi put ukazuje na to da se poplavne karakteristike u poslednjim decenijama razlikuju od onih iz prošlih vekova po opsegu, temperaturi i vremenskom razmaku u kojem dolaze.

„Iz prethodnog istraživanja smo saznali kako su klimatske promene uticale na poplave u Evropi u poslednjih 50 godina. Međutim, za buduće prognoze važno je bilo razumeti da li je to potpuno nova situacija ili samo ponavljanje ustaljene pojave. To smo detaljno ispitali i sada mogu reći: Da, poplave su trenutno znatno drugačije od onih iz prošlih vekova“, rekao je jedan od glavnih autora publikacije Alberto Viljone, sa Politehnike u Torinu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Chris Gallagher)

Analizom podataka iz istorijskih dokumenata koji sadrže izveštaje o poplavama od 1500. do 2016. godine identificirano je devet razdoblja s čestim poplavama i područja u kojima su se zbivale. Među njima su najistaknutija razdoblja od 1560. do 1580. godine u zapadnoj i centralnoj Evropi; od 1760. do 1800. godine u većem delu Evrope; od 1840. do 1870. godine u zapadnoj i južnoj Evropi te od 1990. do 2016. godine u zapadnoj i centralnoj Evropi.

Studija je dokazala da su se temeljni mehanizmi poplava promenili. U prošlosti su se poplave češće događale u hladnijim uslovima, a sada je to obrnuto. Vreme poplave unutar godine takođe se promenilo. Prije se 41 odsto centralnoevropskih poplava događalo leti, a danas je to 55 odsto. To je povezano s promenama padavina, isparavanjem i otapanjem snega te je važan pokazatelj za prepoznavanje uloge klimatskih promena u odnosu na druge faktore, poput krčenja šuma i upravljanja rekama. Stoga Gunter Blušl ističe da se upravljanje poplavama mora prilagoditi novim uslovima.

Izvor: Eurocomm-PR Sarajevo