Globalni pokret za ukidanje kaveza za domaće životinje – Okončajmo vreme kaveza!

Vesti | Hrana | Svet

Udruženje Pobede, kao deo globalnog pokreta i članica svetskih koalicija udruženja i organizacija za ukidanje kaveznog uzgoja, već treću godinu radi na informisanju i senzibiliziranju javnosti o problemima intenzivne industrijske poljoprivredne proizvodnje.

Foto-ilustracija: Unsplash (Anastasiia Chepinska)

Kada se priča o klimatskim promenama, priča se o smanjenju efekta staklene bašte koji ubija planetu na kojoj živimo i sve oblike života na njoj, a koji je rezultat ljudskoga delovanja. Intenzivni uzgoj domaćih životinja i poljoprivreda vezana uz njega drugi je po redu uzrok ovog efekta (prvi je upotreba nafte), a vodeći je uzrok seče šuma, zagađenja vode i vazduha, kao i smanjenja Zemljine bioraznolikosti.

U Evropskoj uniji, 71 odsto obradivih površina namenjeno je prehrani životinja koje su deo prehrambenog lanca ljudi. Kako izgledaju te površine i što raste na njima? Jednolično, jer su zasejane monokulturama, koje su „zaštićene” pesticidima i herbicidima, na tlu „pripremljenom“ baš za tu kulturu. Razlog tome jeste potreba za što većim prinosom u što kraćem vremenu kako bi se mogle hraniti životinje u velikim stočarskim postrojenjima. Sadnja monokultura je nepovoljna po: zemljište, pijaću vodu, bioraznolikost, životinje i, konačno, po ljude. Intenzivni stočarski uzgoj uzrokuje 44 odsto emisija metana u Zemljinu atmosferu, 44 odsto emisija azotnog-oksida, odgovoran je za 75-80 odsto ukupnih emisija poljoprivredne industrije i za nastanak „mrtvih zona“. Prema uveliko citiranom izveštaju Organizacije za prehranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture Organization – FAO) iz 2103. Tackling Climate Change Through Livestock, intenzivni farmski uzgoj uzrokuje 14,5 odsto ukupnih emisija ugljen-dioksida godišnje, što je jednako emisiji C02 uzrokovanoj ukupnim transportom, što znači- svih automobila, kamiona, brodova i aviona na kugli zemaljskoj zajedno.

Globalni svet – globalne mere

Do 2050. godine predviđa se porast svetske populacije na 10 milijardi, što automatski dovodi u pitanje nepostojanje održivog načina ishrane ljudi, odnosno sistema proizvodnje hrane, budući da bi se proizvedena količina hrane trebala povećati za 50 odsto. UN-ova organizacija Food and Agriculture Organization (FAO) koja se brine o zalihama hrane na globalnom nivou pozvala je 2019. na „transformativnu promenu u sistemima ishrane”. Ono što jedemo i način naše ishrane prestala je da bude privatna stvar – moramo razumeti kako ona utiče na globalnu populaciju, okolinu i životinje, jer bez bioraznolikosti nema budućnosti ni za ljudsku vrstu.

Uloga životinja i njihova zaštita čvrsto su isprepleteni s ekonomskim, ekološkim, etičkim, političkim i društvenim pitanjima današnjice i sutrašnjice. Industrijska poljoprivreda i industrijske farme nisu uspele kao prehrambeni sistem koji bi nas trebao hraniti, jer je njihov primarni cilj proizvodnja robe, a ne hrane, ne vodeći računa o bioraznolikost u zemljištu, bioraznolikosti oprašivača, raznovrsnosti hrane i ne uzimajući u obzir ni činjenicu da takvi sistemi koriste deset puta više energije nego što je proizvode kao hranu. Potisnuti industrijskom proizvodnjom, mali poljoprivrednici polako nestaju, iako je upravo njihova proizvodnja u najvećoj meri namenjena ishrani samih ljudi, a način na koji proizvode najmanje ugrožava biološku raznolikosti zemljišta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Phil Hearing)

Živimo u globalnom društvu u kojemu je profit merilo svega, ali što kada on dovede u pitanje naše zdravlje? I ne samo naše lično, već i opstanak planete; odvojeno gledati na vlastito zdravlje i na zdravlje Zemlje, ne uviđati vezu između naših svakodnevnih odabira i Zemljinih resursa koje nepovratno crpimo, kratkovidno je i neodrživo. Poslednjih godina u celom svetu sve su prisutniji pokreti za ukidanje kaveza u poljoprivrednoj industriji. Imajući na umu kako upravo zakonom dopušteno kavezno držanje životinja omogućujava postojanje velikih poljoprivrednih postrojenja, a svesne kako se promene na globalnom nivou neće dogoditi preko noći, niti će one biti drastične (iako su nam baš takve potrebne!), organizacije različitih područja delovanja sa svih kontinenata udružuju se s istim ciljem – osvestiti javnost o nužnosti menjanja dominantnih načina poslovanja.

Tako se i hrvatsko udruženje za zaštitu životinja „Udruga Pobjede“ priključila dvema koalicijama za ukidanje kaveza: Evropskoj građanskoj inicijativi End The Cage Age, koja ima za cilj ukidanje kaveza na svim farmama kroz lobiranje u EU parlamentu, i svetskoj koaliciji Open Wing Alliance, u kojoj kroz projekat „Ab ovo“ kampanja radi na podsticanju što većeg broja poslovnih subjekata na društveno odgovorno poslovanja kroz postupno izbacivanje iz svog lanca nabavku jaja iz kaveznog uzgoja. Nužnost društveno odgovornog poslovanja u 21. veku neupitna je i, koliko god to dramatično zvučalo, o društveno odgovornom poslovanju zavisi opstanak naše civilizacije, stoga je krajnje vreme da prestanemo ignorisati negativan učinak intenzivnog poljoprivrednog uzgoja životinja na našu životnu sredinu.

Izvor: Udruga Pobjede/Ekovjesnik