Globalni atlas vetra otriva najpovoljnija mesta za izgradnju vetroelektrana na svetu

Globalni atlas vetra je internet platforma sa podacima o kretanju vazduha na našoj planeti. Besplatnu, javno dostupnu mapu su izradili stručnjaci sa departmana za energiju vetra na Danskom tehničkom univerzitetu u saradnji sa Svetskom bankom i Međunarodnom finansijskom korporacijom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Mathew Schwartz)

Na taj način, idejni tvorci atlasa želeli su da pomognu donosiocima odluka, prostornim planerima i investitorima da u virtuelnom svetu prepoznaju mesta sa visokim potencijalom za iskorišćenje kapaciteta vetra, bilo gde na Zemlji, i da izvedu preliminarne proračune.

U pretraživaču možete da pristupite profilima pojedinačnih zemalja, a potom imate priliku i da istražite svaki region.

Brzina vetra je na geografskim kartama globalnog atlasa prikazana u rasponu boja od svetloplave za najslabije vetrove (<2,5 m/s) do bordo za one najmoćnije (>9,75 m/s). S obzirom na to da se vetroelektrane sve masovnije grade i na moru, pored kopna je ilustrovano je i kretanje vetra do 200 km od obale.

Prosečna brzina vetra u Srbiji na 100 m nadmorske visine iznosi 5,35 m/s, što je sporije u odnosu na svetski prosek od 6,72 m/s. Kada je reč gustini snage vetra u našoj zemlji, u 10 odsto najvetrovitijih oblasti ona dostiže 417 W/m2, više nego tri puta manje nego u 10 odsto najvetrovitijih oblasti na svetu, 1329,73 W/m2. Srednja vrednost na nacionalnom nivou od 230,65 W/m2 je takođe niži rezultat u poređenju sa globalnim, 435,63 W/m2.

Jelena Kozbašić