Globalna tražnja uglja posustala

Ugalj

ugaljNakon više od deset godina agresivnog rasta, globalna tražnja uglja je posustala, ocenila je Međunarodna agencija za energiju (IEA). Ovakva tendencija se objašnjava  manjom tražnjom iz Kine, do sada najvećeg svetskog potrošača uglja koga je, kako izgleda, ove godine pretekla Indija. Kini ugalj treba manje, jer sve više razvija sektor obnovljivih izvora i takođe beleži manju proizvodnju u industrijama koje su veliki potrošači energije, poput čeličana i cementara. Tražnju uglja u narednih nekoliko godina nastaviće da limitiraju i ekološke politike, uključujući prošlonedeljni pariski sporazum o borbi protiv klimatskih promena.

Agencija prognozira da će udeo uglja u proizvodnji struje u svetu pasti do 2020. godine na 37% sa sadašnjih 41%, iako se prognozira rast tražnje u Indiji i jugoistočnoj Aziji.
Inače, u 2014. je globalna tražnja uglja, energenta koji je nazaslužniji za štetnu emisiju ugljenika, usporila prvi put od devedesetih godina 20. veka, navela je IEA u izveštaju o tržištu uglja na srednji rok objavljenom 18. decembra.

IEA je petogodišnju procenu rasta svetske tražnje uglja smanjila za više od 500 miliona tona ekvivalenta uglja (Mtce) nakon što su zvanični preliminarni podaci pokazali pad kineske tražnje u 2014. koji se nastavio u 2015. Biće to, ako se procene za 2015. pokažu kao tačne, prvi pad potrošnje uglja u Kini u dve uzastopne godine od 1982.

„Industrija uglja suočava se sa velikim pritiskom a glavni razlog za to je Kina, ali ne i jedini“, istakao je direktor Agencije Fatih Birol na predstavljanju izveštaja u Singapuru.
Kako je dodao, „ekonomska transformacija u Kini i politike zaštite prirodne sredine širom sveta, uključujuću nedavni sporazum o klimi u Parizu, verovatno će nastaviti da ograničavaju globalnu tražnju uglja“.

Kina

Tražnja uglja u Kini posustaje jer se kineska ekonomija transformiše i sve se više orijentiše na usluge a manje na industrije velike potrošače energije.
Novi kineski hidro, nuklearni, solarni i kapaciteti na vetar značajno umanjuju potrošnju uglja u proizvodnji struje a orijentacija na druge energente nije rezultat samo potrebe za energetskom bezbednošću i bojazni od klimatskih promena, već i napora da se smanji zagađenje na lokalnom nivou, navela je Agencija.
U izveštaju je dat i alternativni scenario, prema kojem je kineska tražnja uglja već dostigla maksimum.

Prema tom scenariju, kineska tražnja uglja će 2020. biti za 9,8% manja nego 2013. i za više od 300 Mtce manja nego što je prognozirano u osnovnom scenariju – gotovo 2.950 Mtce u 2020. U tom slučaju bi globalna tražnja uglja pala na oko 5.500 Mtce u 2020, odnosno za 0,1% u proseku godišnje u odnosu na rast od 0,8% prosečno godišnje u osnovnom scenariju.
Tražnja uglja van Kine blago će porasti do 2020. jer će pad u Evropi i SAD više nego nadoknaditi rast u Indiji i jugoistočnoj Aziji.

Indija će predvoditi, s obzirom da njena vlada nastoji da svima obezbedi struju i podstakne ekspanziju prerađivačke industrije. Uz ambiciozne ciljeve u obnovljivom sektoru – 175 GW energije iz obnovljivih izvora do 2022. od čega 100 GW solarne energije, ugalj će do 2020. u Indiji obezbeđivati značajan deo energije (60%).

Preliminarni podaci pokazuju i da je Indija u 2015. pretekla Kinu i postala najveći svetski uvoznik uglja.
Region sa najvišom stopom rasta tražnje uglja u narednih pet godina biće jugoistočna Azija, gde Indonezija, Vijetnam, Malezija i Filipini, pored ostalih, planiraju da povećaju proizvodnju struje novim elektrama na ugalj. Nažalost, polovina novih kapaciteta na ugalj u regionu koristiće neefikasne tehnologije.

Usporavanje ekonomskig rasta i potrošnje energije u Kini, kao i ograničenje upotrebe uglja u priobalnim regionima, uticaće i na prekomorsku trgovinu ugljem, posebno na izvoz Indonezije. IEA u izveštaju prognozira da će Australija preuzimati u narednom periodu sve veći deo prekomorske trgovine ugljem.

Ugalj jeftin

Agencija prognozira da će cene uglja ostati niske. U decembru 2015. je cena uvoznog uglja u Evropi pala ispod 50 dolara za tonu, što je nivo koji nije viđen deset godina.
Uporno prevelika ponuda i smanjenja uvoza ukazuju da će cene uglja ostati niske do 2020. godine, navodi se u izveštaju Agencije.

S obzirom da se nedavnim sporazumom o klimi (COP21) poziva na limitiranje rasta globalne temperature na „daleko ispod“ dva stepena Celzijusa, Agencija ponovo ukazuje da će tehnologija za skupljanje i skladištenje ugljenika (CCS) biti od suštinskog značaja za omogućavanje budućeg korišćenja uglja bez velike emisije ugljen dioksida (CO2).

„Vlade i industrija moraju više da se fokusiraju na tehnologiju ako su ozbiljne kada je reč o dugoročnim ciljevima u borbi sa klimatskim promenama“, kazao je Birol. Kako je dodao, CCS nije tehnologija samo za ugalj i samo za proizvodnju struje.
„To je tehnologija sa smanjenje emisije koja mora da bude široko rasprostranjena kako bi se dostigla budućnost sa manjom emisijom ugljenika“, istakao je direktor Međunarodne agencije za energiju.

Izvor: www.euractiv.rs i www.iea.org