Gde adekvatno odložiti električni i elektronski otpad?

Foto ilustracija: Pixabay

Iako je odlaganje električnog i elektronskog otpada u Srbiji zakonski definisano, kao i lokalnim planovima, mnogima je nepoznanica gde i kako na adekvatan način da odlože svoje stare, dotrajale uređaje.

Nakon pisanja Danasa da 41 odsto građana električni i elktronski otpad odlaže u kontejner, što nikako nije propisno jer je u pitanju opasan otpad, veliki broj građana nam se požalio da ne zna za lokacije na kojima taj otpad može da ostavi. Neki su naveli i da sakupljači teže dolaze na poziv za male kućne aparate (fen, mikser, pegla).

U Srbiji, kako smo saznali, sporadične su lokacije gde bi građani sami mogli da odlažu električni i elektronski otpad, i to su uglavnom ispostave operatera. Inače, adrese i brojevi reciklažnih centara nisu istaknuti na sajtovima Ministarstva za zaštitu životne sredine, Agenciji za zaštitu sredine, niti komunalnim preduzećima. S toga, ukoliko neko želi da baci svoj pokvareni frižider, veš mašinu, fen ili kompjuter primoran je da „gugla“ po internetu kako bi došao do broja otkupljivača, operatera, ili da ih da u „staro gvožđe“, što je naročit slučaj u seoskim sredinama.

„Svaka stambena zgrada bi možda u budućnosti trebalo da ima jednu vrstu elektronskog portala, gde bi se o tim bitnim informacijama građani informisali“, smatra izvršni direktor Demostata Aleksandar Stefanović, nakon istraživanja koje su sproveli za Danas.

Iz Udruženja reciklera Srbije navode da uprkos problemima, reciklaža električnog i elektronskog otpada se vrši, kao i da je svest građana o njoj sve veća.

Na sajtu Udruženja reciklera Srbije, u okviru rubrike članovi postoji spisak firmi koje se bave reciklažom, od kojih su za električni i elektronski otpad profilisani E-reciklaža (Bulevar Sv. Cara Konstantina 82-86, Niš, 0800 085 085, 018 4583 832), Božić i sinovi (Maksima Gorkog br. 2, Pančevo, 013 618 064, 013 619 017), REC-EE-O (Tome Buše 14, Beograd, 011 6580 586), Metalprom (Živana Kutišanca bb, Valjevo, 014 3592 085), Maksi Co (Donji Adrovac bb. Žitkovac 018 4800460).

„Građani mogu da odnesu električni i elektronski otpad u reciklažni centar ili, što češće rade, da pozovu reciklažni centar da dođe na kućnu adresu da preuzme njihov dotrajali uređaj. U Beogradu, osim reciklažnih centara, građani imaju na raspolaganju mesto odnosno kontejnere za odlaganje EE otpada i sijalica u okviru Sportskog centra „Olimp“. Takođe, mogu u prodavnici u kojoj kupuju novu tehniku da se raspitaju da li mogu da predaju dotrajali uređaj za reciklažu jer ih neke prodavnice preuzimaju. Građani i firme nam se svakodnevno obraćaju putem mejla, društvenih mreža i telefona pitanjem koji reciklažni centar da pozovu da preuzme frižider, televizor ili neke druge vrste otpada, i mi im rado odgovaramo na sve upite i veoma nam je drago da je dosta ljudi zainteresovano za reciklažu“, kaže za Danas Online generalna sekretarka Udruženja reciklera Srbije Suzana Obradović.

Foto-ilustracija: Pixabay

Prema njenim rečima tretmanom EE otpada se bavi desetak firmi. Svaki od tih reciklažnih centara sarađuje sa desetinama firmi koje se bave sakupljanjem i transportom EE otpada.

„Ova oblast reciklaže zapošljava nekoliko hiljada ljudi, koji rade u reciklažnim centrima, u firmama sakupljačima, ili su u pitanju individualni sakupljači“, ističe Obradović.

Ona dodaje da je teško napraviti procenu koliko Srbija stvara EE otpada po glavi stanovnika i da time treba da se pozabave nadležne institucije, da naprave sveobuhvatnu procenu, s obzirom na to da treba uzeti u obzir da se ovaj otpad i skladišti, završava na deponijama i u prirodi.

„Iz godine u godinu građani u našoj zemlji su sve odgovorniji prema životnoj sredini i spremniji da predaju kućne uređaje na reciklažu, kao i kompanije koje su tokom svog poslovanja generisale ove vrste otpada. U prilog tome govore i sve veće količine ove vrste otpada koje se recikliraju. U 2019. godini u reciklažnim centrima je prerađeno više od 35.000 tona EE otpada, a to je oko 5 kg po glavi stanovnika što je odličan rezultat. I ostvaren je rast od 10 odsto u odnosu na 2018. godinu kada je reciklirano 32.000 tona“, navodi Obradović.

Kontejner za EE otpad na „Olimpu“ primer dobre prakse na lokalu

Na pitanje koliko su lokalne samouprave revnosne da sarađuju i na svojim teritorijama organizuju sakupljanje EE otpada, naša sagovornica ističe da nemaju razvijen sistem sakupljanja EE otpada i da to najčešće rade sporadično.

„Lokalne samouprave najčešće organizuju jednom ili nekoliko puta godišnje akciju prikupljanja ove vrste otpada od građana. Bilo bi izuzetno značajno da lokalne samouprave uspostave centre za sakupljanje EE otpada, tj. mesta gde građani mogu da predaju svoje dotrajale uređaje. Ovo je posebno značajno za male kućne aparate koji bi građani lako mogli da donesu, a ti uređaji obično završavaju u kontejneru. Za velike uređaje građani često ne mogu da obezbede transport, i za njih bi trebalo da lokalne samouprave tj. javna komunalna preduzeća organizuju preuzimanje od građana“, navodi Suzana Obradović.

Foto-ilustracija: Unsplash (Neonbrand)

Kao primer dobre prakse kako na lokalu svi možemo da doprinesemo zdravijoj okolini je Zvezdarski Ekološki centar –ZEC, dobitnik ovogodišnje nagrade Grada Beograda za organizovanje „Festivala kreativne reciklaže“. Oni su 2016. godine započeli akciju zbrinjavanja EE otpada u saradnji sa GO Zvezdara, SC „Olimp“ i operaterom „Božić i sinovi“, koja je prerasla u mini reciklažni centar. Kontejner za otkup EE otpada nalazi se u sportskom centru, ulaz iz Ulice vojvode Blažete, a telefon na koji građani mogu da im se jave je 063 641 424.

„Predhodnog meseca sakupili smo četiri tone EE otpada, što govori o nivou svesti kod naših građana o važnosti reciklaže i primarne selekcije. Želja nam je da na Zvezdari to bude trajna navika“, kaže za Danas Online sekretar Udruženja ZEC, Biljana Pantelić.

Besplatne eko radionice ovo udruženje organizuje svakog četvrtka od 18 do 20 časova u Klubu 503 u Bulevaru kralja Aleksandra, pod nazivom „Može svako jer je lako –eko spas za sve nas“. Radionice su, kako kaže naša sagovornica, namenjene svima od sedam do 77 godina, a na njima se između ostalog govori i o EE otpadu.

Uključiti distributere

„Osim lokalnih samouprava, u sistem sakupljanja bi trebalo da se uključe i distributeri EE opreme odnosno prodavci jer su oni prema sadašnjim propisima dužni da preuzimaju otpadnu opremu iz domaćinstva od krajnjeg korisnika koji kod prodavca nabavlja novu opremu“, navodi Obradović.

Foto ilustracija: Pixabay

Kada smo proverili u radnjama Tehnomanije, saznali smo da su nekada otkupljivali stare uređaje, da više ne rade, ali su nas ljubazno uputili na E-Reciklažu i ponudili njihov kontakt 0800-085-085. U radnjama Gorenja takođe ne možete ostaviti svoje stare uređaje, jer se ne bave time. Od nekih prodavaca smo dobili savet „da prvo proverimo da li uređaj može da se popravi“, a neki su nam preporučivali da ponudimo servisima bele tehnike „možda neko otkupljuje stare uređaje za delove“.

Na Veletržnici Beograd 2012. godine otvoren je prostor, predviđen između ostalog i za odlaganje elektronskog i električnog otpada. Interesantno je da kada smo ih danas putem broja za informacije 011/715-84-91 pozvali da proverimo da li i dalje postoji, rekli su nam najpre „bilo nekad“, a onda je „čovek za informacije“ morao da se konsultuje sa kologom da li toga imaju, da bi nam zatim rekao da ipak pozovemo radim danima.

Ianče, do zaključenja ovog teksta iz nadležnog Ministarstva za zaštitu životne sredine nismo dobili odgovore na pitanja koja se tiču lokacija gde građani mogu da odlože svoj EE otpad, podataka za poslednih godinu dana rada inspekcije koja kontroliše pravilno upravljanje ovom vrstom otpada, koliko je bilo prekršaja i kakve su posledice. Nismo dobili ni odgovor o daljim planovima za regulisanje divljih deponija.

Izvor: Danas

Autor: Radmila Marković