Gasovod „Istring“ zaobilazi Srbiju

Gas

gas-pipesSinoć je nacionalna televizija RTS prenela da će zamena za „Južni tok“, gasovod „Istring“, zaobići  Srbiju. Slovačka i Bugarska potpisale su sporazum o gradnji tog gasovoda, što je deo plana EU da obezbedi alternativu ruskom gasu. Istovremeno, ruski izvoz gasa u Evropu raste, pa zato „Gasprom“ očekuje da uskoro dobije saglasnost svih zemalja članica za gradnju „Severnog toka 2“

Investicija vredna 2,2 milijarde evra spada u jeftinije projekte jer će se koristiti i postojeća gasna mreža. Slovačka i Bugarska su se dogovorile o kapacitetu od 20 milijardi do 40 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

„Dakle, to je dobar gasovod kao jedna konekcija za eventualno moguće snabdevanje jedne i druge strane, ali taj gasovod ne daje nikakvu novu diversifikaciju, nikakav novi izvor osim ruskog gasa“, napominje Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas.

Urednica Balkan magazina Jelica Putniković ističe da je taj gasovod, zapravo, jedna dobra poslovna ideja Slovaka, koji hoće da se uključe u nove tendencije EU da se napravi što više gasnih mreža.

„Pitanje je ko će ga finansirati, jer Unija nije odobrila sredstva za njegovo finansiranje“, navodi Putnikovićeva.

Istovremeno, ruski izvoz gasa u Evropu raste, samo prošle godine uvećan je za osam odsto. Zato i „Gasprom“ očekuje da uskoro dobije saglasnost svih zemalja članica za gradnju „Severnog toka 2“, koji povezuje Rusiju i Nemačku.

„Gasovod ‘Severni tok 2’ udvostručiće naš izvozni kapacitet preko severnog koridora i za jedan i po put skratiti putanju za dopremanje ruskog gasa do sve većih tržišta u severnoj i zapadnoj Evropi. U poređenju s tradicionalnom rutom, smanjiće troškove transporta gasa i do dva puta“, napominju iz „Gasproma“.

Moskva najavljuje da bi mogla da oživi i projekat „Južni tok“, ako Unija pokaže volju za to. To bi bio spas za energetsku bezbednost Srbije i celog Balkana, koji je i najugroženiji, jer ima samo jedan pravac snabdevanja – preko Mađarske.

„Smatram da je južnoj Evropi i centralnoj Evropi ‘Južni tok’ neophodan i smatram da će on biti u dogledno vreme izgrađen“, dodaje Vojislav Vuletić u razgovoru sa novinarkom RTS-a.

Kroz Energetsku uniju koju je formirao, Brisel pokušava ne samo da poveže evropsko gasno tržište, već i da obezbedi niže cene gasa. Uvozi se iz Amerike, ali je transport skup.

„I dalje su cene niže u Americi. Imamo neke procene koliko će cene pasti zbog Energetske unije, ali je prilično teško to sada reći, jer će se stvari dinamično razvijati pod uticajem svetskog tržišta gasa i nafte“, objašnjava potpredsednik Evropske komisije zadužen za energetiku Maroš Šefčovič.

Inače, Unija je ovog meseca izdvojila 263 miliona evra za energetsku infrastrukturu. Najviše novca uložiće u gradnju gasovoda koji će povezati zemlje članice u baltičkom regionu.

Izvor: rts.rs

Vesna Vukajlović