Gasna jednačina – izazovi snabdevanja gasom

Vesti | Goriva | Gas

Foto: JP Srbijagas

Sve zemlje jugoistočne Evrope su uvozno zavisne i imaju nerazvijenu gasnu infrastrukturu.

Sada je već sasvim izvesno da će u budućnosti, kada se završe Severni tok 2, Turski tok, Sila Sibira i drugi gasovodi koji se rade u okviru rusko kineskog aranžamana, rasti uloga LNG-a i da će se, samim tim, menjati struktura tržišta, tako da će biti interesantno šta će u toj ozbiljnoj energetskoj i geopolitičkoj utakmici, uraditi Evropa, kako će se ponašati Rusija, šta će se dešavati u Aziji, a šta će biti sa pokušajima Amerike da svoj šel gas isporuči Starom kontinentu.

Odgovarajući na ova pitanja generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, govoreći na održanom Okruglom stolu pod nazivom “Gasna jednačina – izazovi snabdevanja gasom”, u Ogranku Srpske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu, rekao je da “gasna jednačina u Evropi, a i u Srbiji, teško može da se zamisli bez ruskog gasa”.

Foto: JP Srbijagas

– Da li je moguće bez Rusije rešiti gasnu jednačinu u Evropi, odgovor je „ne“, ali ako je odgovor „ne“, šta se onda dešava sa ulogom američkih isporučilaca, kako će Evropa, koja pre svega kroz regulatorne norme, ali ne i sa mogućnošću supstitucije, želi da smanji geopolitički uticaj Rusije na evropsko tržište, i na kraju, kako će ono što se dešava u Aziji, koja će rasti ogromnim tempom, uticati i na cene i na proizvodnju i na dopremanje gasa.

Prema tome, udeo LNG-a rašće do 2045. godine, samim tim će se procentualno smanjivati učešće cevnog transporta. Jednostavno, već posle 2025. godine će se javiti gep, biće dakle veća potražnja nego proizvodnja gasa i to će uticati na konjunkturu.

U svim scenarijima procene potrošnje gasa u budućnosti, Evropa će biti suočena sa gepom od skoro 400 milijardi kubika gasa na godišnjem nivou. Ključno je da ne ostanete bez , da obezbedite dostupnost svih energenata u energetskom miksu.

Mi hoćemo da znamo šta su nam izbori a Srbija mora dobro da razmisli za koga će se vezati. Kupovina po međunarodnom ugovoru sa ruskim partnerom, za razliku od nabavke na habovima, donela je uštedu od 163 miliona evra. Mi imamo maksimalnu fleksibilnost ugovora, povlačimo onoliko koliko nam treba, kada nam treba, bez ikakvih penala, a to su velike prednosti. Magistralni gasovod od bugarske do mađarske granice radi se isključivo po evropskim pravilima.

Mi u Srbiji ovaj gasovod radimo po našem Zakonu o energetici koji je u svemu implementirao Treći energetski paket. Šta god da se desi u budućnosti, izgradnjom ovog gasovoda mi zapravo diversifikujemo rizike u transportu gasa. Za sigurnost snabdevanja i budućnost važna su i skladišta gasa.

Mi ćemo prošiti Banatski Dvor, izgradićemo i jedno novo skladište, a pored proširenja skladišnih kapaciteta radićemo i na izgradnji novih interkonekcija, proširenju transportne mreže, gasifikaciji opština i gradova u Srbiji i jačanju potencijala za izgradnju gasnih elektrana, istakao je u svom izlaganju generalni direktor JP Srbijagasa Dušan Bajatović.

Foto: JP Srbijagas

Pored njega u radu ovog Okruglog stola učestvovali su i Sergej Komlev, rukovodilac Departmana za ugovore o gasu i cene u Gaspromeksportu, zatim Mark Antonio El Mazega, direktor Centra za energetiku pri Francuskom institutu za međunarodne odnose i Detlef Vajdeman, član Izvršnog odbora češkog gasnog skladišta „Moravia Gas Storage“.

Jedan od čelnih ljudi Gaspromeksporta istakao je da su isporuke ruskog gasa za evropsko tržište rekordne i da je jasno da nijedna druga zemlja nije mogla da postigne takve fantastične rezultate i da ispuni sve veću potražnju za prirodnim gasom, kao što je to Rusija.

I u teškim ekonomskim uslovima, zbog usporenog razvoja evropske privrede, Gasprom je uspeo da poveća isporuku u prva tri kvartala ove godine za osam  milijardi kubnih metara. Italija je sada naš drugi najveći kupac, iako je to ranije bila Turska, gde je sada ekonomska kriza naročito izražena tako da su Turci smanjili potrošnju gasa.

Foto: JP Srbijagas

Stopa iskrišćenosti transportnih kapaciteta kod nas je, recimo u slučaju Severnog toka, čak iznad kapaciteta gasovoda, a primera radi kod LNG-a, samo 25 odsto tih terminala se koristi. Ono što je izračunala i Međunarodna agencija za energetiku to je da će 2030. godine biti potrebno 81 milijarda dodatnih količina gasa za Evropu. Gasprom će tu imati velku ulogu i moći će da obezbedi tu dodatnu potrošnju. Procena je da će do 2040. godine ruski gas činiti više od 30 odsto gasa u Evropi, napomenuo je Komlev.

Gasna industrija moraće da se transformiše, kazao je Mark Antonio El Mazega, dodajući da smo suočeni sa klimatskim promenama, porastom temperature i da će industrija prirodnog gasa moati da se prilagodi dekarbonizaciji, odnosno smanjenju štetnog uticaja korišćenja tog energenta u industriji. Ipak, rastuće potrebe za plavim gorivom na ključno mesto stavljaju Gasprom koji će imati veliku ulogu u povećanju isporuka za evropske potrošače.

Prirodni gas je uspešna priča, smatra Detlef Vajdeman, koji je na primeru snabdevanja gasa u Nemačkoj i Češkoj zapravo predstavio tržište gasa u Evropi. On je naveo da se energetski miks primera radi u Nemačkoj prilično promenio u koristi obnovljivih izvora energije, ali da prirodni gas i dalje ima nezamenljivu ulogu, naročito u zimskim mesecima. Takođe je istakao da se proizvodnja gasa u Norveškoj smanjuje i da je ruski gas i u ovom delu Evrope nezamenljiv.

Okrugli sto u Ogranku SANU u Novom Sadu otvorio je akademik Stevan Pilipović, predsednik Ogranka, a moderatori skupa su u ime Srbijagasa i SANU bili Dragiša Martinović i akademik Teodor Atanacković.

Milisav Pajević