Francuska je uvela radikalne mere da bi rešila problem sa otpacima hrane. Usvojivši ekološke mere i navike, Francuzi su se našli na vrhu lestvice kada je reč o održivosti hrane.
„Barila centar za hranu i ishranu” i „Ekonomska jedinica za procenu” ocenjivale su 67 zemalja u kategoriji održivosti hrane, poljoprivrede i zdravlja.
Odmah nakon Francuske, poređale su se Holandija, Kanada, Finska i Japan. Međutim, pravo iznenađenje predstavlja visoka pozicija na kojoj se našla Ruanda, zahvaljujući održivosti poljoprivrede, uprkos niskim privrednim rastom i visokim stepenom gladi stanovništva.
Na globalnom nivou, trećina preostale hrane prerasta u otpad što predstavlja gubitak od skoro trilion dolara, navodi organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu.
Svake godine potrošači u Francuskoj potroše 67,2 kg hrane po osobi, dok je broj u SAD-u znatno veći.
U želji da se izbori sa ovim problemom, Francuska je 2016. godine uvela u zakonodavstvo obavezivanje supermarketa da redistributiraju preostalu hranu u dobrotvorne svrhe. Ovo je samo deo mera koje su uveli 2015. godine da bi se smanjilo bacanje hrane. Ministarstvo poljoprivrede Francuske ima plan da ujedini ekološke, ekonomske i socijalne performanse, a sve u cilju efikasnije agroekološke politike.
Međutim, visoko razvijene zemlje kao što su Kina, SAD i Velika Britanija nisu ušle u prvih 20 zemalja na ovoj listi. Kina je postigla nizak rezultat zbog visoke emisije štetnih gasova sa efektom staklene bašte u poljoprivredi. SAD se nisu dobro rangirale usled visokog stepena gojaznosti i slabe fizičke aktivnosti stanovništva.
