Francuska će pojačati vojno prisustvo u istočnom Sredozemlju, gde su Atina i Ankara rasporedile svoje ratne brodove usled spora oko turskog istraživanja nafte i gasa. Predsednik Francuske Emanuel Makron pozvao je Tursku da obustavi istraživanja u vodama za koje Grčka tvrdi da su njena teritorija da bi se smirile tenzije i omogućio dijalog.
Makron je posle telefonskog razgovora sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom 12. avgusta uveče saopštio da je odlučio da narednih dana „privremeno pojača prisustvo francuske vojske u istočnom Sredozemlju, u saradnji sa evropskim partnerima, uključujući Grčku“.
Francuski predsednik je je izrazio zabrinutost zbog tenzija izazvanih „jednostranim odlukama“ Ankare o istraživanju, koje mora da prestane da bi se omogućio „mirni dijalog susednih zemalja i NATO saveznika“.
„Cilj ovog vojnog prisustva je nezavisna procena situacije i da se potvrdi privrženost Francuske slobodi i bezbednosti plovidbe na Sredozemlju i poštovanju međunarodnog prava“, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
U saopštenju Ministarstva se navodi da je Francuska poslala dva lovačka aviona „rafal“ i dva broda Ratne mornarice. Avioni, koji su prethodno bili na Kipru zbog vojne vežbe, stižu na Krit 13. avgusta i ostaće nekoliko dana, prenela je agencija Frans pres.
Micotakis je zahvalio Parizu na obećanju da će pojačati vojno prisustvo.
Predsednik Francuske je „istinski prijatelj Grčke i čvrst zaštitnik evropskih vrednosti i međunarodnog prava“, napisao je Micotakis na Tviteru.
Pročitajte još:
Francuska, NATO i EU saveznik Grčke, najjača je vojna sila u EU, ali ima loše odnose sa Turskom, takođe članicom NATO i istorijskim suparnikom Atine, navodi agencija Asošiejted pres.
Tenzije između dva regionalna rivala pojačane su pošto je Turska poslala istraživački brod, u pratnji ratne flotile, u potragu za nalazištima nafte i gasa u zonu između Krita i Kipra, oblast za koju Grčka navodi da se preklapa sa njenim epikontinentalnim pojasom. Grčka je stavila vojsku u stanje pripravnosti i poslala ratne brodove u područje kod južne obale Turske.
Micotakis je 12. avgusta upozorio na „opasnost od incidenta“ u spornim vodama gde se nalaze ratni brodovi dve zemlje.
Grčka ne beži od dijaloga, rekao je Micotakis, ali je dodao da je dijalog „nebitan u atmosferi tenzija i provokacija“.
„Mi nikada nećemo biti oni koji izazivaju eskalaciju. Ipak, uzdržanost je samo jedan aspekt naše moći. Nijedna provokacija neće proći bez odgovora. Pokazali smo da ćemo odgovoriti ako bude neophodno. I učinićemo to ponovo ako budemo morali“, rekao je grčki premijer.
Razgovori sa Briselom, Vašingtonom, Berlinom…
Grčki ministar spoljnih poslova Nikos Dendias je 13. avgusta otputovao u Izrael gde će razgovarati o situaciji u istočnom Sredozemlju, a 14. avgusta sastaće se i s američkim državnim sekretarom Majkom Pompeom u Beču.
Dendias je 14. avgusta učestvovao i na hitnom sastanku Saveta ministara spoljnih poslova EU koji je, na zahtev Grčke, sazvao visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj. Pored situacije u istočnom Sredozemlju, šefovi diplomatija članica EU razgovarali su i o predsedničkim izborima u Belorusiji i dešavanjima u Libanu.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je 13. avgusta razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom da pokuša da smiri tenzije u istočnom Sredozemlju.
„Rešenje u istočnom Sredozemlju je kroz dijalog i pregovore“ rekao je turski predsednik u obraćanju zvaničnicima svoje stranke u Ankari.
Dodao je, međutim, da Ankara „neće dozvoliti ni jednoj zemlji da narušava njena prava“.
„Pozivati se na pomorski suverenitet koristeći se ostrvom Meis koje se nalazi na dva kilometra od turske obale i 560 kilometara od kontinentalne Grčke se ne može racionalno objasniti“, rekao je Erdogan.
Atina optužuje Ankaru da krši njenu teritoriju istraživanjima za gas i naftu južno od grčkog ostrva Kastelorizo (Meis na turskom) dok Turska odbija da prizna da ta mala teritorija koja se nalazi blizu njenih obala ograničava njeno polje delovanja.
Izvor: Euractiv.rs, Beta
