Evropski vinari razmatraju pretvaranje vina u etanol za proizvodnju dezinficijensa

Hrana

U Italiji restorani, barovi i kafići ostaju zatvoreni još mesec dana, a koronavirus je uništio i globalnu trgovinu i izvoz. Upravo iz tih razloga njihovi proizvođači vina doživljavaju veliku krizu i suočeni su sa brojnim problemima.

Foto-ilustracija: Unsplash (Josh Hild)

Italijanska proizvodnja od 47,5 miliona hektolitara vina u 2019. skinula je s trona Francusku, najvećeg proizvođača vina u svetu. Ipak, najpoznatija vinska zemlja prednjači u izvozu, u vrednosti 9,8 milijardi evra čime je nadmašila italijanskih 6,4 milijarde evra. U Italiji se proizvede gotovo petina svetskih vina, a u toj se zemlji proda više od polovine.

Trenutni zastoj koji je posledica KOVID-19, prilično je pogodio vinogradarske mediteranske zemlje, pogotovo Italiju.

Prodaja blizu nule

Lodoviko Đustinijani, predsednik poljoprivrednog lobija „Confagricoltura“ u vinogradarskoj regiji Veneto, rekao je za AFP: „Domaće tržište se ugasilo kad su se restorani i barovi zatvorili početkom marta, a situacija nije bila bolja ni što se tiče izvoza. Prodaja penušavih vina svetskim restoranima i vinskim barovima sada je blizu nule.“

„Drugi kanal distribucije, onaj u supermarkete, i dalje radi, ali ne može nadoknaditi kanal prodaje restoranima i barovima koji je u potpunosti zaustavljen“, dodao je. Đustinijani je vlasnik vinarije Borgoluče, čiji se proseko ne prodaje u supermarketima, već se izvozi u Sjedinjene Američke Države i Aziju, a prošlog meseca njegova kompanija zabeležila je pad prodaje za čak 90 odsto.

„Decenijama je crno vino Barolo fokusirano na maksimalan kvalitet i tako se našlo na vinskim listama najboljih svetskih restorana“, kaže Paolo Bofa, predsednik zadruge „Terre del Barolo“. Međutim, situacija je vrlo kritična s obzirom na to da se 90 odsto tog vina prodaje u zatvorenom kanalu distribucije poput restorana.

Ostala vina, kao što su Barbere ili Dolčeta, postižu bolji napredak zbog pristupačnijih cena i dostupnosti u trgovinama mešovitom robom. Ipak, ističe on: „Takva prodaja ne može da spasi proizvodnju“.

Podsećamo, i Evropska komisija je predvidela da će potrošnja vina u 27 država članica Evropske unije pasti na 108 miliona hektolitara, odnosno 24 litre po stanovniku što predstavlja pad od osam odsto u odnosu na prosek zadnjih pet godina.

Vinari ne samo da brinu za prodaju, već i logistiku. Budući da vino u podrumima nije prodano, neće znati gde će novo koje će proizvesti ove jeseni. Proizvođači Barola se nadaju se da će im biti omogućeno skladištenje izvan tradicionalnog proizvodnog područja, što je inače podložno strogim klasifikacijskim pravilima.

Pitanje za razmatranje je da li će proizvođači smanjiti proizvodnju zbog trenutne slabe potražnje?

Konzorcijum vina Ćanti već je doneo odluku o smanjenju proizvodnje za 20 odsto. Ovaj korak, koji je predsednik Đovani Busi nazvao „drastičnim“, verovatno bi prouzrokovao ozbiljnu ekonomsku štetu proizvodnji.

Destilacija vina za proizvodnju dezinficijensa?

Foto-ilustracija: Unsplash (Maja Petrić)

Neki proizvođači razmatraju odluku o destilaciji dela vina lošeg kvaliteta kako bi ga pretvorili u etanol koji se koristi za proizvodnju hidroalkoholnog gela, koji je trenutno vrlo tražen. Vinske zadruge Francuske, Italije i Španije apelovale su na Evropsku uniju da izdvoji 350 miliona evra za evropski projekt destilacije u iznosu od 10 miliona hektolitara.

„Coldiretti“, italijansko poljoprivredno udruženje, Vladi je iznelo plan pretvaranja najmanje tri miliona hektolitara jeftinijeg vina u dezinfekcijsko sredstvo. „To bi rešenje moglo da privuče proizvođače čije vino ima kratak rok trajanja“, rekao je Đustinijani. Međutim, ovo nije opcija za vrhunska vina poput Barola, koja se mogu čuvati decenijama.

Italijanska vlada u nedelju je objavila da će 1. jula biti otvoreni restorani, barovi i kafići, a iz vinske industrije poručuju da je to velika i dobra vest, iako sumnjaju da će restorani i barovi u skorije vreme ponovo biti puni ljudi.

„Svi razumemo ozbiljnost ove epidemije i krizu koju će izazvati za naše porodice, ali mi poljoprivrednici smo navikli da se žrtvujemo i nećemo se odreći proizvodnje“, zaključuje Bofa.

Autorka: Martina Popić

Izvor: Agroklub.rs