Evropski poslanici glasali za uštedu energije

Foto-ilustracija: Pixabay

Parlamentarci Evropske unije (EU) su u sredu, 17. januara 2018. godine, u Strazburu odobrili nacrt mera za reformu tržišta električne energije koji predviđa ambicioznije ciljeve u borbi protiv klimatskih promena, javlja Rojters. Sledi faza teških razgovora i ubeđivanja država članica da predstavljene mere implementuju u svoje zakonske sisteme.

Prema planu podržanom od strane Evropskog parlamenta, 35 odsto ukupne potrošene energije na nivou Unije bi trebalo da dolazi iz obnovljivih izvora, a kao rok postavljena je 2030. godina. U decembru 2017, nacionalne vlade članica složile su se oko 27 odsto, razočaravši aktiviste za zaštitu životne sredine koji su taj procenat ocenili kao suviše nizak da bi se značajno poboljšala ekološka slika Evrope.

Čak i industrijski lobi WindEnergy pozdravio je glasanje EP, za koji bi razlika između 27 i 35 odsto mogla da znači 92 milijarde evra investicija u taj sektor manje u budućnosti.

Nacrt pravilnika predviđa i zabranu upotrebe palminog ulja u biogorivima do 2021. Kako je ono glavno dobro koje se uvozi iz Jugostočne Azije, odluka je razljutila Maleziju, u čijem se saopštenju glasanje poslanika opisuje kao „potpuno neopravdana blokada malezijskih poljoprivrednika, porodica i zajednica“. Ipak, pomenute odredbe objašnjavaju se ograničavanjem pravljenja goriva od prehrambenih kultura, koje se okrivljuje za smanjivanje šuma i veće cene hrane, kao i promocijom naučnih istraživanja na polju napredne tehnologije.  Ukupni udeo goriva ekstrahovanog iz jestivih biljaka ne bi trebalo da prelazi 7 odsto. Industriji naprednih, održivih goriva šalje se jasna poruka da proizvodnju treba da fokusiraju na bazi otpada.

EP, kao zakonodavni organ EU, sada treba da vodi pregovore o finalnom zakonu sa Evropskom komisijom, kao izvršnim, i nacionalnim vladama.

Nacrtom mera nastoji se da se doprinese ispunjenju opšteg plana EU da, do 2040, smanji emisije gasova staklene bašte za najmanje 40 odsto u odnosu na 1990. godinu. On se slaže  i sa Pariskim klimatskim sporazumom da se globalno zagrevanje ograniči na do 2 stepena. Otkada je, odlukom Donalda Trampa, Amerika iz pomenutog sporazuma prošle godine istupila, Evropa se zalagala da ostane na istom kursu. U sprovođenju zacrtanih ideja, ona se suočava sa izazovima ekonomske prirode zbog razlika u ekonomskoj moći između zapadne i istočne Evrope, u kojoj se industrija i dalje oslanja na ugalj.

PARISKI SPORAZUM: Saznajte na šta se Srbija obavezala ratifikovanjem ovog dokumenta

Novopostavljeni ciljevi iziskuju i promociju bolje izolacije i korišćenja energije u zgradama, efikasnija potrošna dobra i pametne uređaje u domovima. Proračuni kažu da bi neke od privilegija ovog nacrta, pored unapređenja prirodne okoline, bile i 400 hiljada novih radnih mesta, povećanje proizvodnje EU za 70 milijardi evra i smanjenje oslanjanja kontinenta na uvoz gasa za 12 odsto.

Jelena Kozbašić