Evropski parlament ocenio – Srbija nedovoljno napredovala u oblasti OIE

Srbija

Zelena energetika Srbije

Evropski parlament je na jučerašnjoj sednici usvojio Rezoluciju o napretku Srbije (Europan Parliament resolution on the 2013 progress report on Serbia) u kojoj je, između ostalog, izraženo žaljenje što u Srbiji nije postignut veći napredak u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, energetskoj uštedi i korišćenju obnovljivih izvora energije. Evropski parlament je pozvao Srbiju da uloži dodatne napore u oblasti uštede energije, održivog upravljanja prirodnim resursima, kao i u korišćenju obnovljivih izvora energije (tačka 2. rezolucije).

Kako je navedeno u tački 42. Srbija nije ostvarila napredak u praktičnoj primeni obnovljivih izvora energije. Osim toga, istaknuto je da Srbija zaostaje za drugim zemljama kandidatima u oblasti korišćenja OIE, pa je izražena i zabrinutost u vezi postizanja zadatog cilja do 2020. godine koji na evropskom nivou iznosi 20% bruto finalne potrošnje energije iz OIE, dok je Srbija sebi postavila cilj od 27%. Takođe je istaknuto žaljenje zbog toga što vlast Srbije nije uvažila stavove međunarodnih finansijskih institucija u vezi usvajanja modela ugovora o otkupu električne energije.

Poslednja tačka koja se odnosi na ovu oblast (tačka 43.) poziva srpske vlasti da što pre usvoje sveobuhvatne strategije o klimatskim promenama u skladu sa ciljevima Evropske unije zbog toga što se smatra da je postignut mali napredak u ovoj oblasti.

Podsetimo, Srbija je u 2013. godini usvojila predlog Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine koja je u skladu sa Nacionalnim akcionim planom za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije, takođe iz 2013. godine, kojim se podstiče investiranje u oblast OIE. Cilj strategije je stvaranje održivog energetskog sistema što se postiže efikasnijom proizvodnjom energije iz dostupnih i obnovljivih izvora, uz planiran i isplativ plasman.

Takođe, 2013. usvojen je Zakon o efikasnom korišćenju energije kojim su utvrđeni uslovi i načini efikasnog korišćenja energije, a očekuje se i usvajanje novog Zakona o energetici u koji su implementirani Treći energetski paket direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta i, između ostalog, Direktiva o promociji korišćenja energije iz OIE. Usvajanjem novog Zakona o energetici doći će do pojednostavljenja procedura za ulaganje u energetski sektor i stvoriće se zakonski osnov za pristup mrežama radi prekogranične razmene električne energije.

U 2013. godini Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine raspisalo je dva javna poziva za dodelu preko 450 lokacija za izgradnju malih hidroelektrana u Srbiji. U protekloj godini otvorene su solarne elektrane, kao i fabrike na biomasu i postrojenje na biogas, male hidroelektrane, pokrenuti mali geotermalni projekti daljinskog grejanja, a u 2014. počinje izgradnja prvih vetroparkova.

Završena je revitalizacija HE „Bajina Bašta“ čiji su kapaciteti prošireni na 420MW i u toku je revitalizacija HE „Đerdap 1“ kojom će se snaga hidroelektrane povećati za 66MW. U narednom periodu očekuju se i dodatni megavati iz obnovljivih izvora realizacijom strateških projekata kao što su izgradnja HE „Đerdap 3“ i RHE „Bistrica“ sa planiranih 680MW.

U toku je osnivanje Fonda za zaštitu životne sredine i Fonda za energetsku efikasnost, čija će sredstva biti namenjena projektima zaštite životne sredine i projektima povećanja energetske efikasnosti.

S.J.